Премијер Здравко Кривокапић, који је несумњиво у техничком мандату, нема ауторитет да контролише саботаже у својим редовима, нити има подршку својих партија и партнера, па му се у тој паници и параноји свуда привиђају непријатељи и завјере, оцијенио је у разговору за Дневне новине лидер и посланик Либералне партије Андрија Поповић.
Поповић каже да некоординисаност грађанског и проевропског блока само даје вјетар у леђа ретроградним снагама у држави које су преузеле власт.
“Зато смо, након што полако почињу да се остварују и најгоре пријетње које је ЛП најавио, национални инжењеринг и покушај системског урушавања грађанске државе и побуне грађана због свега тога, још једном позвали партнере да се сви уозбиљимо и да гледамо опште интересе, јер за појединачне нема мјеста”, истиче Поповић.
Поповић оцјењује да су грађани, највеће жртве сулуде и недозреле политике нове власти, те да це то врло брзо показати и вријеме.
Либерална партија позвала је лидере свих опозиционих, државотворних партија на ванредни састанак поводом актуелне политичке и друштвене ситуације у држави. Зашто мислите да је састанак ургентан?
ПОПОВИЋ: Након политичких промјена које су се десиле 30. августа, ми, као грађански и проевропски блок, морали смо хитно да се консолидујемо и да понудимо заједнички одговор и платформу. Но, чини се као да нијесу сви до краја разумјели што се десило, па према томе нијесу ни реаговали довољно брзо. Показало се да је прошло и превише времена, а да наша некоординисаност само даје вјетар у леђа ретроградним снагама у држави које су преузеле власт. Зато смо, након што полако почињу да се остварују и најгоре пријетње које је ЛП најавио, национални инжењеринг и покушај системског урушавања грађанске државе и побуне грађана због свега тога, још једном позвали партнере да се сви уозбиљимо и да гледамо опште интересе, јер за појединачне не ма мјеста.
Дошли смо у парадоксалну ситуацију да нам грађани/ке који у срцу носе Црну Гору указују којим путем треба ићи, поштујући демократске принципе, али не заборављајући како је актуелна владајућа коалиција дошла на власт: нелегалним протестима, затварањем саобраћајница са шаторским насељима на њима, вјерским литијама црногорским саобраћајницама, константним хаосом унутар и испред парламента, несанкционисаним тероризмом у покушају… Грађанима/кама треба подршка и ако останемо нијеми и некоординисани сигурно смо на губитку. ЛП зна свој правац и дала је недвосмислену подршку народу, међутим, није важно да то уради ЛП већ да сви заједно искорачимо, а ускоро ће доћи до састанка лидера државотворне парламентарне опозиције.
Вјерујете ли да ће питања у вези са измјеном Одлуке о критеријумима за утврђивање основа за стицање црногорског држављанства, као и измјеном закона о регистру пребивалишта и боравишта бити дефинисана кроз Одбор за свеобухватну изборну реформу или ће Влада инсистирати да она одлучи?
ПОПОВИЋ: Под притиском грађана/ки који су исказали незадовољство у готово свим градовима Црне Горе, Влада је схватила да не смије то урадити како је намјеравала, једнострано, иза леђа јавности и без икакве шире расправе, указала им је и иначе трома Европска унија. Зато вјерујем да ће упутити овај приједлог новоформираном скупштинском одбору за реформу изборног законодавства, али не вјерујем да је то њихов задњи потез. Убијеђен сам да ће и даље покушавати на све могуће и немогуће начине да заобилазе демократске процедуре и иза очију јавности по кратком поступку и преко кољена ломе кључне ствари које су примарни национални интерес наше државе. Очигледно да су тако навикли да раде, а и да су принуђени као извођачи радова националистичко-црквених кругова моћи који су их ту и инсталирали, но, мораће да науче основе демократије и поштовање процедура.
Зашто се најављене измјене тумаче као етнички инжењеринг и промјена демографске структуре?
ПОПОВИЋ: Зато што Црна Гора као мала држава са малим бројем становника не може да издржи било какво веће помјерање структуре становништва. Нарочито у том обиму и у тако кратком року. Дакле, приједлогом Владе би практично имали промјене шокантних размјера. Од 30.000 до 40.000 наших грађана који привремено раде у иностранству остали би без својих права, а сличан број странаца, доминантно из Србије, БиХ и Русије, добио би наше држављанство и право гласа. Кључну ријеч о будућој судбини Црне Горе имали би људи који су дошли недавно у Црну Гору, углавном послом.
У ситуацији када је наше друштво подијељено и када то нико са стране не може да разумије суштински, то би направило велики проблем. Није то само случај Црне Горе, сличне законе имају готово све мале државе Европе, које имају испод милион становника, јер другачије не би могле да очувају суверенитет и независност. Када би Монако, најпопуларнија дестинација за странце, давао своје држављанство сваком ко ту живи и ради, та држава одавно не би постојала. Слично је са Црном Гором. Лјуди који овђе живе годинама легално, имају посао или су се школовали, могу свакако да добију држављанство након задовољења одређених законских и уставних услова као што су 10 година боравка и слично.
Како коментаришете инцидент који се догодио у Богетићима, као и понашање полицијских службеника?
ПОПОВИЋ: Скандалозно. Црна Гора је већ годинама под ударом различитих протеста, литија, саобраћајних блокада и никада никоме није фалила длака са главе. Својевремено су блокирали све магистралне правце, улазе и излазе из градова државе, чак кола хитне помоћи нијесу могла проћи. И све то је толерисано. Може ли ико да замисли да је у том моменту неко, а нарочито шеф бивше Владе, пролетио возилом Владе кроз ту масу и повриједио неколико људи. Наравно да не може. Претходна влада је знала што су принципи и што је демократија и била толерантна више него што треба, разумијевајући осјетљив политички моменат. Међутим, ова Влада има очигледну намјеру да провоцира, па је тако и на Богетићима возач премијерове кћерке, ничим изазван, службеним возилом пролетио кроз масу народа оборивши неколико старијих особа које су остале да повријеђене леже на асфалту. То је незамисливо и нечувено. Није Црна Гора, бар уставно, диктатура да власт гази грађане/ке возилима које им ми они плаћају или по схватању овога однарођеног режима јесте?
Премијер је упутио пријетње и грађанима и предсједнику Црне Горе којег је оптужио да стоји иза протеста. Ваш коментар?
ПОПОВИЋ: Премијер Кривокапић, који је несумњиво у техничком мандату, нема ауторитет да контролише саботаже у својим редовима, нити има подршку својих партија и партнера, па му се у тој паници и параноји свуда привиђају непријатељи и завјере. Можда је он навикао да га инструишу и да на улицу излази по нарађењу, цркве или кога већ, али мора да разумије да постоје у Црној Гори и слободни грађани/ке које нико не мора да вуче за рукав. Грађани/ ке који сами разумију и виде шта се дешава, јасно им је да се урушавају темељи на којима почива наша држава и имају довољно демократског капацитета да изађу на улицу и јавно искажу своје мишљење. Зар управо то није оно за што се наводно ова владајућа гарнитура борила годинама уназад? Лицемјерно очигледно. Да било ко од партија државотворне опозиције стоји иза грађана/ки који се окупљају, зар би морали ми да позивамо било кога на састанак лидера опозиције баш тим поводом и да дајемо подршку грађанима/кама?
Имају ли премијер Кривокапић и Влада више легитимитет и кредибилитет након што је министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић одбио да поднесе оставку?
ПОПОВИЋ: Влада и Кривокапић не питају се сами са собом од почетка формирања. Заправо, ако ћемо право, они се нијесу питали ни прије тога. Сам је казао премијер да је њега на чело листе предложила Српска православна црква, па се ови људи који данас воде државу ни тада нијесу питали сами са собом. Логично је када неко дође на неки положај као марионета да не може имати било какав ауторитет нити легитимитет. Није ту само у питању Кривокапић, већ комплетан састав наводно експертске Владе.
Док су претходне владе имале народну, акламативну подршку са лидерима који су уживали повјерење народа, ова Влада „с конца и с конопца”, нема подршку ни у својим редовима, управо јер није произашла из народне воље већ из мутних комбинаторика цркве, страних држава, домаћих радикалних опција и слично. Уз све то овој Влади је престао мандат јер нијесу до 30. марта у поноћ, како то наш Устав у чл.110 налаже, предложили Скупштини Буџет за 2021. години, већ су то урадили дан послије, 31. марта. Уставни суд је одмах по службеној дужности проистеклој из чл.150 Устава морао да реагује и констатује престанак мандата Владе, која наставља рад у техничком мандату до избора у новом саставу, са новим мандатаром.
Парламентарна криза је изражена више неко икада раније. Да ли је компромис могућ и с ким?
ПОПОВИЋ: Компромис и дијалог су увијек могући. Питање је да ли то жели парламентарна већина које не може да се договори сама са собом, па вјероватно се и плаши, јер што би се тек онда договорила са нама? Дијалог се не постиже одузимањем ријечи посланицима и забраном присуства сједницама лидерима партија опозиције што је пракса спикера Скупштине, господина Алексе Бечића, а дешава се први пут у 31 години од обнове црногорског вишестраначја. Изгледа да је овој власти прече да задовољава своју егоцентричност него демократске стандарде. Причајући о помирењу Влада стално сије подјеле, негира све црногорско, провоцира мањине и етнички чисти државну управу. Празне ријечи о помирењу не значе ништа. Партије опозиције када су чиниле Владу, стално су позивале садашњу власт на дијалог, формирали смо и скупштинске одборе, али двије од три коалиције парламентарне већине су посљедње четири године бојкотовали рад Скупштине и показали шта мисле о дијалогу. Сада је вријеме да још и грађани схвате да су највеће жртве те њ ихове сулуде и недозреле политике управо они. А вријеме ће врло брзо показати то, плашим се на тежи начин.
Вјерујете ли да ће министар Лепосавић бити разријешен у Скупштини?
ПОПОВИЋ: Парламентарна већина ће користити све вратоломије да избјегне разрјешење Лепосавића у Скупштини, да он поднесе оставку или чак да премијер Кривокапић повуче захтјев за његово разрјешење. Било који од тих епилога ће бити политички бруталан и довешће до грандиозних посљедица на политичкој сцени, ту нема часног излаза. А довољан је шамар Црној Гори то што је Лепосавић уопште министар, још више што није једини са таквим вриједносним и антицивилизацијским ставовима у овој Влади, само је он једини јавно казао што мисли.
Ако партије које се декларативно представљају демократским и мултиетничким немају снаге и воље да подрже, након свега, разрјешење таквог министра или пак, ако посланици из редова мањина којих, истина мало, има у редовима партија већине, нијесу спремни да имају свој став и да казне Лепосавића због срамотног негирања геноцида, негирања легитимитета Међународног суда правде у Хагу и помора хиљада људи у Сребреници, онда макар знамо на чему смо са њима и каква им је политика. Лепосавић је наводни национални бранилац геноцидних злочина у Сребреници 1995, иако је јасно да не постоје геноцидни народи већ само геноцидне политике у неком злом времену, што је и Суд у Хагу констатовао.
Извор: Дневне новине