Пише: Лука Радоњић
У новој епизоди црногорских политичких игара Здравко Кривокапић је индиректно најавио оснивање странке, комитски покрет тражи да се устоличење митрополита не одржава на Цетињу, па је Здравко Кривокапић поручио комитама да не разумије зашто су против њега, те да ће на Цетиње доћи без обезбјеђења, на што му је Станић из СДП одговорио “да се Цетињани ни веће силе нијесу плашили”. Ово последње је посебно социо- психолошки атрактивно, у научном смислу, јер је човјек рекао да ће доћи без обезбјеђења а добио одговор са Цетиња у фазону “немој да нам пријетиш”. Врло занимљиво. По овоме испада, да је казао да ће доћи као Мило са 50 телохранитеља, да би му Станић казао “вазда добродошао” или тако нешто. А можда и не би, јер ово је стварно тематика са више непознатих и сасвим је конкурентна за уџбенике социологије.
Свакако, ми Брђани а вјерујем и остали Срби у овој држави са границама бивше југословенске Социјалистичке Републике Црне Горе, нећемо се мијешати у ове унутар црногорске комуникације на релацијама Кривокапић – Цуце – Комите – СДП – Цетиње – и што год, вјерујемо да ће комшије из Катунске нахије наћи начин да се споразумију. Макар ангажовали ону Вуковићку из ДПС-а или неког другог експерта за црногорски језик. Дијелимо са Кривокапићем чуђење и неразумијевање – шта то комите имају против њега – дијелимо чуђење са разлогом јер човјек спроводи 90% идеолошке агенде бивше власти. Чак се и срео са градоначелником Пљеваља из ДПС-а а није са првим човјек никшићке општине из редова ДФ (са којим је био у кампањи прошле године у ово вријеме). Смијенио Лепосавића, смијенио Марину Јочић, смијенио кога је стигао из ове власти, неупоредиво је оштрији у речнику према коалицији “За будућност Црне Горе” него према ДПС-у и СДП-у (“Мило је мудар политичар, а Рашка би радо видио у својој партији) али комитама ни то није довољно. А човјек се стварно труди да им подиђе и удовољи. Мора му се признати.
Елем, оно што је нама Брђанима а вјерујем и осталим Србима, па и другим “црногорским грађанима са којим год националним преџнаком” (што би рекли из Министарства вањских послова) занимљиво, а и важно, јесу све учесталије поруке са Цетиња да се тамо неће ово или оно одржавати, организовати и тако даље. И то траје… па већ добрих годину дана. Нема шетње, нема литије, овамо не може ово, не може оно. Било би корисно да се поруке са Цетиња политички конкретизују, у смислу да остатак Црне Горе зна да ли политичке странке и сличне групације са Цетиња најављују сепарацију, да ли код њих уопште важе Устав и закони Црне Горе, да ли можда имају неке своје законе а да ми о томе нисмо обавијештени а државни органи прилично толерантно третирају ову тематику, да не кажем проблематику. Да се разумијемо, ми Брђани а вјерујем и остали Срби, такође смо спремни да покажемо толеранцију према евентуалној жељи наших комшија са Цетиња да се држава уставно преуређује и томе слично. Али док смо ту, стицајем историјских околности, правила која произилазе из Устава и закона, морала би да важе за све. Свако разуман се пита, шта ако Цетиње, такво какво је, а врло је инспиративно, инспирише сјутра остале градове да слично резонују, па да имамо ситуацију да и остали градови крену са порукама “код нас може ово а не може оно”. Дакле, иста правила за све – или ће се осталима толерисати ово што се до сад толерисало и Цетињу.
Фејсбук