ДАМЈАНОВИЋ: ПРОЈЕКАТ ИЗНАД СВАКЕ ПОЛИТИКЕ
Расипање пара или предизборна прича?
Консултант Министарства просвјете, науке, културе и спорта Владимир Дрекаловић тврди да поједини чланови Управног одбора међународног СЕЕИИСТ пројекта оптужују бившу министарку Сању Дамјановић за нетранспарентност и злоупотребе, она одбацује оптужбе
Са СЕЕИИСТ скупа у “Сплендиду”: Дамјановићева, Шопер (у средини) и Карлос Моедас, Фото: Гов.ме/ Бојана Ћупић
Консултант за област науке у Министарству просвјете, науке, културе и спорта Владимир Дрекаловић тврди да поједини чланови Управног одбора међународног СЕЕИИСТ пројекта (Тхе Соутх Еаст Еуропеан Интернатионал Институте фор Сустаинабле Тецхнологиес) оптужују бившу администрацију, на челу са бившом министарком науке Сањом Дамјановић, за нетранспарентност, злоупотребу и клијентелизам током представљања Црне Горе у пројекту, у којем учествује неколико земаља југоисточне Европе.
Дамјановићева, међутим, у одговорима на питања “Вијести” одбацује оптужбе, истичући да се ради се о пројекту који је сама донијела овом региону – од идеје до конкретних 6,5 милиона еура донација из фондова Европске уније за развој друге фазе уз помоћ 18 европских институција и клиника из 14 земаља. Она је апеловала на црногорску јавност да СЕЕИИСТ, као ни друге важне међународне пројекте, не користе зарад јефтиних политичких поена у сусрет локалним изборима.
Дрекаловић, са друге стране, упозорава на то да “постоје озбиљне оптужбе чланова Управног одбора СЕЕИИСТ-а на нетранспарентност, злоупотребе и клијентелизам доскорашњег црногорског представника у пројекту, бивше министарке науке”. “Грађани Црне Горе би морали да имају информацију о томе како је њени представници заступају у пројекту, како утичу на одлучивање и коришћење међународних средстава, а нарочито средстава која су узета из буџета Црне Горе. Оно што је до сада познато јесте да је до сада из буџета Црне Горе, под изговором реализације пројекта, потрошено најмање 240.000 еура. Сасвим оправдано је рећи ‘под изговором’, јер постоје непобитни докази који показују да је бивша министарка науке своју позицију грубо злопотребљавала, самовољно и несавјесно трошећи новац свих грађана Црне Горе”, тврди Дрекаловић.
Према његовим ријечима, међународни пројекат у којем учествује неколико земаља југоисточне Европе, започет је крајем 2017. са намјером да се на територији једне од балканских држава учесница створи регионални центар за лијечење такозваном Хадрон Цанцер Тхерапy и за фундаментална истраживања са убрзаним јонима.
“Идеја је дубоко племенита, амбициозно замишљена и корисна за све земље региона. Како ствари са тим пројектом изгледају данас? За више од три године трајања пројекта није ни на видику изградња центра нити се чак зна када ће се покренути процедура на основу које би се одредила земља домаћин у којој би се центар градио. Финансијски токови у вези са СЕЕИИСТ су скривени чак и од чланова Управног одбора СЕЕИИСТ-а. О томе ништа не зна чак ни почасни члан СЕЕИИСТ-а Хервиг Шопер, дугогодишњи директор ЦЕРН-а и креатор (отац) пројекта СЕЕИИСТ. Пошто увид у финансијске трансакције није омогућен свим члановима Управног одбора СЕЕИИСТ-а, они не знају, на примјер, на који начин и по којим критеријумима се трошио новац од партнерских институција у пројекту, ГСИ (Нјемачка) и Словениан Енгинееринг Ацадемy (Словенија), за технички развитак пројекта СЕЕИИСТ. Само је Церн као један од укупно три партнера на пројекту дао детаљан финансијски извјештај”, тврди консултант за област науке у МПНКС.
Научна конференција у “Сплендиду” вриједна 50.000 еура
Дрекаловић каже да доказа за своје тврдње има много, а да је један од њих скуп, одржан у хотелу “Сплендид” у Бечићима од 17. до 19. септембра 2019. посвећен пројекту СЕЕИИСТ, за који је потрошено више од 50.000 еура новца из буџета Црне Горе.
“Ова чињеница можда не би била тако интересантна да новац свих грађана није трошен на необичан начин. Умјесто да буде искоришћен за релевантне активности које се односе на Хадрон Цанцер Тхерапy усмјерен је на ствари које са овим обликом лијечења немају никакве везе. Поред уобичајених трошкова који се односе на смјештај, исхрану, пиће и превоз гостију, те на опремање свечане сале, Министарство науке је потрошило на фиктивни теам буилдинг и фиктивни излет учесника чак 5.945 еура. Гала вечера је плаћена за све учеснике, што је врло интересантно, у цент у истом износу као и њихове фиктивне ‘рекреативне’ активности, дакле, 5.945 еура. Посебну пажњу у билансу трошкова завређује ставка ‘котизација’ на коју је Министарство науке као организатор скупа потрошило 5.872,5 еура. У научној, и не само научној, јавности је познато да се под котизацијом подразумијева износ новца који учесник плаћа организатору семинара, симпозијума, конференције… како би организатор тог догађаја дјелимично или сасвим покрио трошкове учесника на тој манифестацији. Дакле, будући да је Министарство науке организатор догађаја, котизацију за скуп су једино могли платити учесници скупа Министарству науке, ако је Министарство жељело да учесници скупа суфинансирају учешће на догађају. Организатор скупа не плаћа котизацију никоме, па зато није јасно на какву је активност потрошено 5.872,5 еура”, наводи Дрекаловић и додаје да су све налоге за исплате потписивали бивша министарка Дамјановић и секретарка министарства Смиљана Прелевић:
“Коначно, заокружимо изнесене податке још једном крајње интересантном информацијом – на скупу у Бечићима гости о трошку грађана Црне Горе били су и организаторима непознате особе, која са пројектом немају никакве везе. Наиме, више гостију који су били позвани на скуп је допутовало у пратњи супруга и женских особа о чијем идентитету организатори нијесу имали никакве информације, који нису имали никакве везе са скупом, а којима је Министарство науке такође платило све трошкове боравка у хотелу из џепа грађана Црне Горе. Ни свака женска пратња није имала исти статус – неким пратиљама су из буџета Црне Горе плаћани само износи у вриједности од око 200 еура, а некима у дупло већој вриједности. Није јасно којим критеријумима се водила Министарство науке и министарка Дамјановић током таквог финансирања пратиља гостију скупа. Такође, није јасно да ли је министарка Дамјановић свим гостима скупа понудила финансирање пратиља, или се ова понуда односила само на изабране госте”.
Дрекаловић поручује и да је највећи прекршај направљен у организацији овог скупа, чињеница да је рађено мимо Закона о јавним набавкама.
“У складу са Законом о јавним набавкама који је у том тренутку био важећи, за набавке услуга које прелазе 15.000 еура се мора расписати тендер како би се у јавном надметању изабрао најповољнији понуђач. Конкретна набавка за цијелу 2019, по свим основама које је финансирало Министарство науке, износила је 64.295,69 еура. Од овог износа само је фактура у износу од 8.950 еура законито спроведена кроз поступак јавних набавки малих вриједности, док је 55.345,69 еура незаконито плаћено приватној фирми. Један од императива јавних набавки је да се оне не смију дијелити за исту сврху, што се у овом случају урадило на начин да се незаконито уплати 55.345,69 кроз више фактура за исте трошкове”, тврди Дрекаловић.
Дамјановић: Овај пројекат је изнад сваке политике
Бивша министарка науке Сања Дамјановић казала је “Вијестима” да је СЕЕИИСТ пројекат “светионик не само Црне Горе већ и региона југоисточне Европе са око 40 милиона становника, и најозбиљнији научноистраживачки и медицински пројекат за наш регион”.
“Овакве етикете мени неће нанијети било какву штету, а Црној Гори хоће велику. Умјесто да радимо заједно и генерацијама иза нас оставимо европски центар за лијечење канцера на Ћемовском пољу, ми пребирамо по трошковнику организације научно-међународне конференције који су у цент доступни и транспарентни. Плашим се да нам због популизма, наслова за потребе дневне политике и дефинитивно измиче ка другој држави пројекат који сам даноноћно и мукотрпно годинама развијала и држала везаним за Црну Гору. О инвестицији од четвртине милијарде еура из европских фондова да не говорим”, поручила је Дамјановићева.
Подсјетила је на то да СЕЕИИСТ данас има паневропску димезију – од значаја је за цијелу Европу.
“Ради се о пројекту који сам сама доњела овом региону од идеје до конкретних 6,5 милиона еура донација из фондова Европске уније за разавој друге фазе уз помоћ 18 европских институција и клиника из 14 земаља. Па да ли треба данас јавности да објашњавам зашто је Црна Гора покренула овај пројекат? Да ли морам да објашњавам зашто смо кроз организацију двије међународне конференције добили прву финансијску подршку Европске комисије у висини од милион еура (Форум у Трсту гдје је Црна Гора била покровитељ овог догађја уз Међународни ИЦТП институт у Трсту), а затим означили другу фазу кроз кицк-офф догађај у Будви (“Сплендиду”) како би позиционирали Црну Гору као најозбиљнијег кандидата за локацију изградње СЕЕИИСТ-а”, пита она.
Дамјановићева наводи да су за СЕЕИИСТ пројекат била одвојена буџетска национална средства невеликог износа.
“Која су ми дала могућност да их користим у смјеру позиционирања Црне Горе као лидера у овом пројекту. Већ сам јавности рекла да смо за четири године уложили око 200.000 еура, а исход нијесу само 6,5 милиона еура од Европске комисије, већ и позиционирање СЕЕИИСТ пројекта у Економском и инвестиционом плану за Западни Балкан који ће омогућити и инвестицију за његову реализиацију од 250 милиона еура. Значи, не ради се о примитивном тумачењу међународне конференције, већ о шанси да наше канцер пацијенте (посебно најугроженије као што су дјеца и труднице) лијечимо најсавременијом методом коју СЕЕИИСТ пружа. Оно што сам ја очекивала од Црне Горе је пуна подршка овом пројекту, јер сам је осјећала. Моје велико разочарење јесу поједини представници извршне власти којима сам представила СЕЕИИСТ пројекат, и понудила сарадњу, јер се ради пројекту од стратешке вриједности не само за Црну Гору него за читави регион, а који сада спинују примитивне инфоирмације зарад дневно-политичких поена. Овај пројекат је изнад сваке политике и тако треба да се сви према њему односимо”, поручује Дамјановићева.
Истиче и да је утрошак средстава за организацију ове конференције био сврсисходан и ни најмање расипнички.
“Како то жели да представи садашње МПНКС. Комплетан утрошак средстава односио се на организацију конференције, путне трошкове и смјештај за уважене међународне учеснике, храну, излет, промо материјал, аудио-видео опреме и уобичајених трошкова који прате организацију конференције на овако високом продукционом нивоу. Тим билдинг који се помиње само је дио садржаја на маргинама овог међународно-научног догађаја са јасним стратешким одлукама за будућност пројекта. Комплетну конференцију су забиљежиле и камере свих медија у Црној Гори као и бројних у региону. Направљене су и посебне научне емисије поводом ове конференције. Ко год је био присутан на некој високој међународној конференцији, разумије о каквим се догађајима ради. Узимајући у обзир важност ове конференције, реномиране госте и велики број учесника, трошак организације исте је далеко испод европског нивоа”, закључила је Дамјановићева.
Vijesti