Забрињавајући подаци Управе полиције као и невладиног сектора о броју самоубистава у Црној Гори су за велику бригу цијелог друштва, а понајвише институција које се недовољно баве великим проблемом који постаје све заступљенији у нашој земљи.
За двије године у Црној Горисеби је одузело живот 229 људи, што је за наше поднебље и прилике енормна бројка.
Од почетка ове године, о чему смо већ писали из више наврата, 38 особа се одлучило на тај корак, а у периоду од 1. јануара до 1. маја највише их је било у Подгорици – 10, Никшићу – 7, Херцег Новом – 5, затим у Бијелом Пољу, Беранама, Пљевљима и Бару по четири.
Током последње деценије статистике Свјетске здравствене организације сврстале су нашу земљу међу десет земаља у Европи са највећом стопом суицида у односу на број становника, што је итекако за бригу.
Прошле године је 120 људи себи одузело живот, а годину раније 109, што су разочаравајуће бројке и за неке многољудније земље а не за малу државу попут наше.
Када је ријеч о полној структури, највише се за овај корак одлучују мушкарци, док су методе одузимања живота углавном употреба ватреног оружја, вјешање или утапање. Разлози су углавном економске природе, немогућност враћања дугова, губљење посла, али и тешка болест.
Иако се ради о дугогодишњем проблему, надлежне институције су га очигледно занемариле па је тако Црна Гора једина држава у региону која нема адекватан систем подршке за особе које су суочавају са суицидним мислима, па помоћ најчешће траже у земљама окружења.
Највише је за бригу што друштво, као и надлежни органи и даље ћуте и недовољно се баве покушавањем проналаска решења за овај евидентан проблем. И поред свих апела које медији шире, као и многи појединци, држава никако да се позабави оним најбитнијим а то су животи наших грађана.
Неопходно је у што скоријем времену пронаћи решења и стати на пут овим поражавајућим догађајима за цијело друштво и порадити на што бољем стању свијести наших грађана.