Локалне и међународне групе за заштиту животне средине и људских права позвале су црногорску владу да укине одлуку о војном полигону на Сињајевини, а Европску унију (ЕУ) да услови чланство Црне Горе заштитом и успостављањем заштићеног подручја на тој планини.
То су саопштили из Грађанске иницијативе (ГИ) Сачувајмо Сињајевину, наводећи да је више од 11 хиљада грађана из цијелог свијета већ дало потпис подршке заштити те планине.
Из те ГИ казали су да је у срцу Црне Горе, Сињајевинска висораван окружена са више од 22 хиљаде људи који живе у малим градовима и засеоцима.
Она, како су рекли, чини дио УНЕСЦО-вог резервата биосфере слива Таре и граничи се са два УНЕСЦО-ва локалитета свјетске баштине, пејзажи и екосистеми Сињајевине су обликовани културом сточара током миленијума и настављају да се обликују и чувају.
“Активности Владе Црне Горе о претварању великог дијела те традиционалне и јединствене пашњачке територије у војни полигон навеле су локалне заједнице и групе цивилног друштва да се, на основу научних истраживања, мобилишу за одбрану тих веома вриједних пашњака и култура, са захтјевом да се успостави заштићено подручје којим управља локална заједница”, каже се у саопштењу.
Из ГИ Сачувајмо Сињајевину рекли су да је неколико локалних и међународних група изразило солидарност са локалним становништвом на тој планини.
Предсједник ГИ Сачувајмо Сињајевину, Милан Секуловић, истакао је да Црна Гора, ако жели да буде дио ЕУ, мора поштовати и штитити европске вриједности, укључујући Греен Деал ЕУ, Натура 2000 подручје које је ЕУ предложила на Сињајевини и стратегију ЕУ о биодиверзитету и природним стаништима.
Он је казао да је милитаризација Сињајевине у директној супротности са препоруком студије из 2016. године, коју суфинансира ЕУ, која подржава стварање заштићеног подручја на Сињајевини до 2020. године.
“Са савезницима широм свијета, ГИ је покренула петицију упућену комесару ЕУ за сусједство и проширење Оливеру Вархељију како би позвали ЕУ да утиче на Црну Гору да одустане од планова за војни полигон и отвори консултације с локалним заједницама како би се створило заштићено подручје на планини, као предуслов за чланство Црне Горе у ЕУ”, навео је Секуловић.
Он је казао да се, поред губитка приступа традиционалним пашњацима, плаше да ц́е доћи до загађења, смањења еколошке и хидролошке повезаности, штете по дивље и домаће животиње и биодиверзитет.
Персида Јовановиц́ из породице сточара Сињајевине рекла је да би, ако природни ресурси, традиционални производи и пејзажи изгубе вриједност, могла настати велика социо-економска штета за хиљаде људи.
Сабине Палас из Интернатионал Ланд Цоалитион, глобалне мреже која промовише управљање земљиштем усмјерено на људе и која је прихватила ГИ Сачувајмо Сињајевину у чланство прошле године, казала је да Сињајевина није само локално питање, већ глобални проблем.
“Веома смо забринути због тога што ће пашњаци постати недоступни онима који су њима одрживо управљали вјековима и стварају јединствен биодиверзитет који би нестао без њих”, навела је Палас.
Како је рекла, обезбјеђивање права локалних заједница на њихове територије препознато је као најбоља стратегија за заштиту природе и преокретање деградације таквих екосистема.
У саопштењу се наводи да су све присталице кампање Сачувајмо Сињајевину позвале Владу да хитно повуче уредбу о стварању војног полигона и створи заштићено подручје којим управљају локалне заједнице Сињајевине.
Цлéменце Аббес, координаторка Ланд Ригхтс Ноw кампање, глобалне алијансе коју заједно сазивају Интернатионал Ланд Цоалитион, Оxфам и тхе Ригхтс анд Ресоурцес Инитиативе, рекла је да сточарска племена Сињајевине увијек треба да имају посљедњу ријеч у ономе што се дешава на њиховим територијама.
Како је навела, те локалне заједнице су створиле, управљале и очувале тај јединствено вриједан крајолик, који је све ријеђи у Европи, и желе бити у средишту напора за очување, промоцију и управљање својом територијом.
“Умјесто тога сада су у опасности од губитка земљишта и одрживог начина живота. ЕУ би требало да подржи права на земљиште за локалне заједнице као дио њихове стратегије о биодиверзитету 2030”, додала је она.
Сињајевина је највећи планински пашњак на Балкану, УНЕСЦО-ов резерват биосфере и витални екосистем који је дом за преко 22 хиљаде људи.
Кампања Сачувајмо Сињајевину је настала 2020. године како би заштитила тај јединствени европски пејзаж.