Посланици у Скупштини почеће данас расправу о предлогу ребаланса буџета и одлуци о додатном задуживању за ову годину. Према информацијама „Дана“, данас би требало и да се гласа о том акту који није добио подршку већине партија на Одбору за економију, финансије и буџет. То је први пут да предлог ребаланса буџета није добио подршку на матичном одбору, што, ако ништа друго, није добар знак пред гласање у пленуму.
Министар финансија Александар Дамјановић је на Одбору за економију истакао да ће држава функционисати и без ребаланса, али да ће се у питање довести сви законом предвиђени трошкови и сервисирање, почевши од пензија, зарада и социјалних давања…
Ребалансом су планирани увећани издаци за 191 милион еура, који се односе на Фонд ПИО 36 милиона и увећање минималних зарада, као и једнократне помоћи пензионерима, затим 38,6 милиона за Фонд здравства, 28,5 милиона за увећање зарада, доминантно у здравству и просвјети. Затим, ребалансом су планирани додатни милиони еура за накнаде за мајке са троје и више дјеце, као и за пензионере из рударско-металског сектора…
Економски аналитичар Новак Свркота сматра да ће Скупштина усвојити предложени ребаланс буџета, упркос томе што је Одбор за економију, буџет и финансије био уздржан, те да је то само још један примјер којим политичари показују да нису одговорни према грађанима и економији.
– Неусвајање ребаланса вјероватно би изазвало проблеме у исплати одређених давања државе, проблеме са набавком љекова и слично. Ипак, реално је очекивати да ће се постићи неки договор и да ће ребаланс бити усвојен. Вјероватно ће бити предложено доста амандмана, које ће политичари користити у изборној кампањи и њима „махати“ поручујући грађанима како су баш они одговорни за спас економије. Све у свему биће то нови примјер политичарења, без одговорног односа, као што су до сада поједини политичари истицали усвајање дјечијих додатака или накнада за мајке са троје и више дјеце – поручио је Свркота.
Неусвајање ребаланса вјероватно би изазвало проблеме у исплати одређених давања државе, проблеме са набавком љекова и слично. Ипак реално је очекивати да ће се постићи неки договор и да ће ребаланс бити усвојен, сматра Свркота
Економисти са којима је „Дан“ разговарао казали су нам да се у техничком смислу ризикује много уколико се не изгласа ребаланс, а у суштинском се не добија много уколико се изгласа. Како су навели, они који су против угрозиће функционисање државе неизгласавањем, а неће добити ништа јер се ребаланс односи на наредна три мјесеца.
– Уколико се не усвоји ребаланс, може се десити да се угрозе у последњем кварталу одређене виталне функције и тиме не би добио нико, чак ни ти који га не подржавају. То је толико безначајно питање у односу на ризике које носи неусвајање ребаланса, јер су њиме предодређене паре за Фонд ПИО, Фонд здравства, те повећање зарада у просвјети и здравству. Због три мјесеца се жртвује функционисање система, да би неко добио политичке поене. То није добро, јер се за три мјесеца не може нанијети толика штета да се не би могла исправити наредне године због задуживања или трошења, а ако не функционише систем, направиће се већа штета. Бирамо између двије штете и треба да изаберемо мању – навело је за „Дан“ више економиста.
„Дан“ је покушао да добије став партија у вези са ребалансом, али нисмо у томе успјели. Њихове ставове о ребалансу ћемо чути данас. На одбору су га подржали УРА и СНП, СД је био против, док су остале партије биле уздржане.
Вучинић: Ребаланс експанзиван у погледу државне потрошње
Александар Вучинић, виши финансијски аналитичар „Ситибанка“, истиче да је ребаланс у погледу државне потрошње експанзиван и у том смислу може допринијети већој агрегатној потражњи и последично већој инфлацији.
– Магнитуда ребаланса је донекле очекивана с обзиром на инфлаторни притисак и тржишне поремећаје. Ипак, он је дизајниран тако да подупре текућу потрошњу на рачун значајног задужења и науштрб редукованог капиталног буџета. Резање капиталног означава мање инвестиционог ангажмана државе који генерише привредни раст и гради дугорочни, одрживи економски амбијен – истиче Вучинић.
Насупрот томе, ребаланс буџета има одлике потрошачког.
– Теза да је фискални ефекат пројекта „Европа сад“ неутралан дјелује валидно на основу реалних прихода рефлектованих у ребалансу. Насупрот приходној страни која није значајно промијењена, раст издатака је првенствено узрокован порастом исплата зарада, расхода за материјал и услуге, социјалним трансферима који се односе на пензије, социјалну заштиту и трошкове задуживања – казао је Вучинић.
Ребалансом је предвиђено задуживање од 350 милиона, што је за 280 милиона више у односу на првобитни закон.
Неусвајање ребаланса вјероватно би изазвало проблеме у исплати одређених давања државе, проблеме са набавком љекова и слично. Ипак реално је очекивати да ће се постићи неки договор и да ће ребаланс бити усвојен, сматра Свркота.
Извор: Дан
A prpravnicima kojim niste dali plate. Koji čekaju te jadne plate o njima ni glasa.
Sramno tako će te i glas dobit.