Празник је посвећен преносу моштију Светог Георгија из Никомидије (данашњи Измир) у Лиду што је било испуњење његове последње жеље. Увек се обележава 16. новембра.
Свети Георгије је иначе веома поштован у нашем народу и слави се чак два пута годишње. Верници уз Ђурђиц обележавају 6. маја и дан његове смрти (Ђурђевдан).
Ђурђиц за разлику од Ђурђевдана није обележен црвеним словом у богослужбеном календару. Не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
Ђурђиц је према неким проценама по бројности свечара на осмом месту слава у Срба. Уједно је градска слава Новог Сада и Бора.
На православним иконама Свети Георгије представљен је како са крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере, док је на икони која се износи на Ђурђиц представљен са мачем или копљем у рукама. У православним манастирима Свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.