Svi smo više očekivali od budžeta, jer je bio najavljivan program Evropa sad 2 i očekivali smo da će biti ukalkulisani troškovi za njegovo sprovođenje, kazao je, gostujući u Info plusu na ADRIA televiziji, ekonomski analitičar Oleg Filipović. Ipak, vjeruje da postoji šansa za realizaciju tog programa.
“Treba da uzmemo u obzir činjenicu da je vlada kasno formirana i da je istekao rok da oni direktno prave budžet. Mislim da je napravljeno neko hendlovanje između predloga prethodne i sadašnje administracije i zato imamo najavu da će se u aprilu razgovarati o reformama, kada budu izašli međunarodni parametri”, kaže Filipović.
“Mora se smanjiti preglomazna administracija”
On reforme podržava.
“Mi moramo da uđemo u period reformi, prosto ne možemo ovako da funkcionišemo. I to ne može biti samo jedan tip reformi, već moraju biti i fiskalne i reforme u monetarnom sistemu i mora doći do smanjivanja administracije, koja je preglomazna. Imamo 60.000-70.000 ljudi koji su direktno vezani za budžet”, precizira Filipović.
Pritom, napominje da imamo u budžetu stavku od 21 milion za outsourcing, što govori da nemamo dovoljno znanja.
“Ako krenu na ove tri reforme, mislim da postoji šansa da dođe do realizacije programa Evropa sad 2”, dodaje Filipović.
A predlogom budžeta predviđeno je i zaduženje do 650 miliona eura, od toga 500 miliona za vraćanje starih dugova.
“Nažalost, mi nemamo toliko novca da možemo bez zaduživanja”, ukazuje Filipović.
“Zadužiti se na domaćem tržištu”
Vidjećemo, kaže, da li ćemo se kreditno zadužiti ili će se kredit ostvariti putem emisija nekih finansijskih instrumenata.
“Vidjećemo i na kom će se tržištu zadužiti – lokalnom ili međunarodnom. Smatram da bi trebalo većim dijelom na domaćem, jer ima skoro pet milijardi u bankama”, poručuje Filipović.
Osvrnuo se i na najavljeno povećanje PDV-a u ugostiteljstu sa sedam na 21 odsto.
“Za vrijeme kovida bila je smanjena stopa pa je čak bila i donijeta trajna odluka, ali je i ona izmijenjena u februaru prošle godine. Ova vlada je preuzela i krenula u njeno sprovođenje. Ja nisam pristalica toga jer će to značiti povećavanje nekih drugih troškova. Mislim da je dodatna sredstva trebalo tražiti kroz druge prizme u pozicijama budžeta, prevashodno na rashodnoj strani, kada su u pitanju javne nabavke”, zaključuje Filipović.