Јелена Анжујска је све вријеме надгледала његову градњу, изабрала је монахе који ће ту боравити, поклонила му имање. Када је одлучила да се замонаши, учинила је то у цркви Светог Николе у Скадру
Јелена Анжујска, супруга Уроша Немањића, подигла је многе цркве и манастире од којих је најпознатији Градац, гдје је сахрањена.
Хиљаде цвјетова, од голубије сивих до тамно ружичастих, завијорили су се те 1250. године у долини Ибра. У нову домовину Јелена Анжујска је стигла са мирисом јоргована, који су ту посађени по наредби њеног будућа супруга, краља Уроша Немањића.
Била је то ода поштовања и њежности владара Рашке према жени која ће на први поглед завољети српску земљу. Ко је по поријеклу била нова владарка, остало је да лебди између неколико записа, никада до краја потврђених. Оно што је сигурно јесте да се удала за Уроша Немањића и да му је родила синове Драгутина и Милутина. И сигурно је да се по много чему разликовала од српских владарки.
Знала је, хтјела је и чинила много а колико је била мудра, јасно је било по томе што су је цијенили “и православци и Латини”. Сви су се дивили њеном образовању, чињеници да је говорила неколико страних језика, разумијела се у свето и свjетовно. Била је једна од најпросвијећенијих личности тога времена. На свом двору, смјештеном на самом рубу Косова и Метохије, организовала је преписивање књига, које је касније поклањала. Имала је библиотеку, у то вријеме звану “књигохранилиште”. У жељи да помогне сиромашним дјевојкама, основала је за њих школу, где их је учила писмености, побожности и ручном раду, уз мираз их удавала, а потом на њихово мјесто доводила оне којима је тек требало помоћи. Краљица Јелена се бринула о сиромашнима, давајући им храну и одјећу, а болесне тјешила и храбрила. Историја је памти као велику добротворку и ктиторку. Приписује јој се да је подигла манастир за православне монахе и то у Стону, на мјесту порушене Богородичине цркве. Њена најзначајнија задужбина је Градац. Никао је на ободу Голије и основан је као велики и богат манастир, у име пресвете Богородице.
Јелена Анжујска је све вријеме надгледала његову градњу, изабрала је монахе који ће ту боравити, поклонила му имање. Када је одлучила да се замонаши, учинила је то у цркви Светог Николе у Скадру
Иако се озбиљно разбољела, краљица Јелена је доживела дубоку старост. Како је и жељела, сахрањена је у манастиру Градац, а на последњи испраћај су дошли не само духовни и свјетовни великодостојници, него и много сиромашних и несрећних, којима је током живота помагала.
Три године послије смрти, Јелена ја проглашена светитељком. „Када је прошло три године, Бог јавља своју брзу благодат, коју је сам завјештао изабранима својим. Неким провиђењем у сну, јави се једноме од изабраних монаха. И тако је отворивши раку, гдје бјеше погребено њезино тијело у земљи, и нађоше га неповријеђено, гдје лежи као у роси.“