Ријеч је о радницима Комбината алуминијума Подгорица, Прераде, Ковачнице, никшићких Рудника боксита и других
Предлог закона о финансијској подршци за бивше запослене из сектора рударске и металске индустрије је спреман и у завршној је процедури за разматрање на Влади Црне Горе. У Министарству економског развоја очекују да ће до краја наредне седмице бити разматран и утврђен предлог тог Закона на Влади.
Министарство економског развоја припремило је детаљну информацију о тачном броју радника и фирми на које ће се односити ово законско рјешење.
„Оквирно можемо говорити о 1.000 бивших радника који су након престанка радног односа усљед стечаја привредних друштава у чијој власничкој структури је била држава, били приморани да пођу у пријевремену пензију, а да притом нијесу стекли право на добијање средстава по основу социјалних програма које је Влада Црне Горе спроводила у периоду прије доношења овог закона“, казала је Порталу РТЦГ државна секретарка у Министарству економског развоја Милена Липовина Божовић.
Овим законом Влада намјерава да помогне бившим радницима из сектора рударске и металске индустрије, који су увођењем стечајног поступка остали без могућности даљег пословног ангажовања, остваривања права на пуни износ пензија и без средства по основу социјалних програма. Ријеч је о радницима Комбината алуминијума Подгорица, Прераде, Ковачнице, никшићких Рудника боксита и других.
Да се радници жељезаре врате у производне погоне
Погони никшићке жељезаре Тошчелик мирују од маја, а агонија запослених и некадашњег индустријског гиганта се наставља.
„Након што је Тошчелик Специал Стил Никшић крајем априла 2021. године зауставио производњу, Влада Црне Горе изразила је спремност да максимално допринесе рјешавању ове тешке ситуације у којој се налазе прије свега радници Жељезаре“, казала је Липовина Божовић.
Влада је у преговорима са садашњим власником Жељезаре и нада се новом купцу.
Од маја жељезарци сваког мјесеца добијају рјешења о исплати плата у износу од 90 одсто.
„Током посјете Републици Турској, разговарали смо са представницима менаџмента матичне фирме Тосyали Холдинга, на којем нам је саопштено да постоји интересовање неколико инвеститора о евентуалној продаји Жељезаре, те да комуникацију са њима обављају правни заступници матичне компаније из Београда. Том приликом, а с обзиром да постоји неизвјесност у погледу наставка производње, договорено је да се настави са исплатом зарада запосленима у висини 90 одсто зараде. У сваком случају, пратимо овај процес у мјери могућег јер се ради о 100% приватној компанији, а наш једини циљ је да се створе услови да се радници врате у производне погоне и да фабрика настави са радом“, саопштила је Липовина Божовић.
Скоро па немогуће реструктурирати старе индустријске компаније
Липовина Божовић је казала да је претходних деценија у Црној Гори примјењиван економски модел који очигледно није дао жељене резултате, а о чему, како је навела, постоји неспоран консензус у друштву.
„Проблем црногорске економије нио био само у томе што модел привредног развоја није био посебно добро осмишљен, већ и у томе што се прилагођавао жељама и потребама појединаца који су остваривали личне користи, док је највећем броју грађана годинама опадао животни стандард. Индикатори неједнакости дохотка су јасни: Црна Гора је у друштву држава код којих је неједнакост међу људима најизраженија“, саопштила нам је Липовина Божовић.
Казала је да је Црна Гора плански деиндустријализована, велики дио друштвене својине приватизован кроз врло проблематичне аранжмане, док је владавина права изостала чиме је највећи број грађана изневјерен транзиционом неправдом.
„Црна Гора у друштву држава код којих је неједнакост међу људима најизраженија.“
„Стихијско доношење развојних политика је довело до тога да Црна Гора данас постане једна од земаља са највећим степеном зависности од увоза. Данас, послије више од 30 година, када је скоро па немогуће реструктурирати старе индустријске компаније које су биле локомотиве развоја, политика Владе ће се у највећој мјери базирати на подстицању нових компанија из области ИЦТ-а, обновљивих извора енергије, пољопривреде, нових технологија али и на диверзификацији туризма као једног од носилаца привредног развоја земље“, истакла је Липовина Божовић.
Интензивирање радова у дијелу саобраћајне инфраструктуре, како је навела, учиниће Црну Гору боље повезаном и међу собом и са сусједним земљама, па очекује да ће то посебно допринијети њеној бољој позицији као привлачне дестинације за кредибилне стране инвестиције.
„Очекујем и да ће привлачнији порески оквир за привреднике, који је предвиђен реформом „Европа сад“, допринијети једном таквом пословном амбијенту“, додала је саговорница РТЦГ.