Срби први пут на гробљу у Ђаковици након седам година

„Претужно делује слика махом уништених споменика, отворених и разорених гробница, али нас то неће спречити да се враћамо Ђаковици све до стварања услова за колективни повратак у родни град и на своја имања“, сматра Миленко Јовановић

У организацији Привременог органа Општине Ђаковица расељени Срби обишли су након седам година православно гробље у свом граду, у насељу Пискоти. Гробље које се простире на површини од хектар и по очишћено је недавно ангажманом нашег Привременог органа и Канцеларије за КиМ, а након чишћења, како су мештани данас приметили, поломљен је већи број надгорбних споменика.

Српско гробље у насељу Пискота
Српско гробље у насељу Пискота

„Иако је ужасно страшно што нам је пуних седам година било забрањено да обиђемо организовано чак и своје мртве и упалимо им свеће за покој душа, ова посета Ђаковици нам значи пуно, јер се ми завичаја и гробова предака и својих најмилијих не одричемо. Претужно делује слика махом уништених споменика, отворених и разорених гробница, али нас то неће спречити да се враћамо Ђаковици све до стварања услова за колективни повратак у родни град и на своја имања. Албански екстремисти 1999.године уништили су потпуно цркву Светог кнеза Лазара на ђаковичком гробљу, као капелу која је уз њу била саграђена“, рекао је председник Привременог органа Општине Ђаковица, Миленко Јовановић.

У центру града исте године, пред очима међународних војних снага уништена је и црква Свете Тројице, а на њеном месту изграђен је споменик Мајке Терезе. Црква Успења пресвете Богородице, такође у центру града, порушена је у мартовском погрому 2004.године, да би била обновљена пре десетак година и преименована у манастир, где су две монахиње и искушеница, до јуна прошле године били једини српски становници овог града. Прошле године у свој стан у Ђаковици вратила се Драгица Гашић, којој се забрањено кретање градом, укључујући и улазак у трговине, а чува је даноноћно патрола косовске полиције.

Расељени ђаковички Срби обишли су данас организовано и манастир Високи Дечани и Пећку патријаршију, као и српска гробља у та два града, заједно са расељеним Дечанцима који живе у Централној Србији и у Црној Гори.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest