Тужиоци у Црној Гори нијесу нимало безбједни, и то је јасно сваком ко је имао прилику да се увјери у услове, односно неуслове, њиховог рада, оцијенио је вршилац дужности врховног државног тужиоца Ивица Станковић, додајући да још није одобрен новац за службу тужилачког обезбјеђења.
Станковић је у интервјуу агенцији МИНА казао да изгледа да мора да се деси ситуација као на Цетињу, гдје је у просторијама тужилаштва активирана ручна бомба, да би се јавност запитала колико су тужиоци безбједни, иако се на тај проблем указује годинама.
Такве ситуације су, како је навео, опомена за читаво друштво, за оне који траже резултате Тужилаштва, а не желе да виде у каквим околностима тужиоци настоје да своју функцију обављају професионално.
“Оно што се догодило на Цетињу могло је да се деси у било ком државном тужилаштву. То је проблем на који годинама указујем, указујем и сад да то питање мора да се ријеши, јер не смијемо да дозволимо да се од државних тужилаца константно захтијевају бољи резултати, а да им је свакодневно, да се фигуративно изразим, глава у торби“, казао је Станковић.
Он је рекао да је догађај на Цетињу могао да има и трагичније посљедице, и поручио како не треба чекати да до тога дође да би се кренуло у рјешавање евидентног проблема, указујући да до сада није одобраван тражени новац за попуњавање радних мјеста у служби за послове тужилачког обезбјеђења.
Станковић је рекао да треба само упоредити слике било ког тужилаштва региона, са сликом тужилаштава у Црној Гори и да ће све бити јасно.
“Позивам све критичаре, све добронамјерне савјетнике, невладине организације, комплетну домаћу и међународну јавност да се увјери у условност рада државних тужилаштава и да нам помогну да и тај проблем ријешимо, како не би постојала ни најмања могућност да се икада више понови ситуација до које је дошло у Пријестоници“, поручио је Станковић.
Он се захвалио свим државним тужиоцима који, упркос, неадекватним условима рада, тужилачку функцију обављају часно и професионално и додао да ће настојати да се и овај проблем ријеши у најкраћем року, како би радни простор тужилаца макар био адекватно обезбијеђен.
На питање како оцјењује рад Тужилаштва у протеклој години, посебно ако се узму у обзир сва дешавања која су је обиљежила попут литија, коронавируса, избора, Станковић је одговорио да је 2020. била пуна бројних изазова у којима се, због епидемиолошке ситуације, налазило читаво друштво, а самим тим и Државно тужилаштво.
Он је напоменуо да су у државнотужилаћкој организацији настојали да се организују тако да не буде застоја у раду, што је, како је навео, било посебно захтјевно јер је то подразумјевало рад у отежавајућим околностима, због чињенице да је контакте требало свести на најмању могућу мјеру, а са друге стране обављати саслушања и предузимати све друге мјере и радње из надлежности Државног тужилаштва.
“Када подвучемо црту, ипак морамо констатовати да смо, упркос свему, успјели да одговоримо задатку. То, међутим, не значи да нијесмо свјесни да је било и одређених ситуација које су се могле успјешније превазићи, али то је нешто са чим се суочавају све професије“, рекао је Станковић.
Важно је, како је навео, напоменути да је свако поступање Државног тужилаштва било најбоље могуће у датим условима.
Станковић је подсјетио да је неријетко организован двадесетчетворосатни рад државних тужилаштава, у циљу поштовања прописаних мјера и услова, са намјером да се ефикасно поступи у свим предметима.
Он је казао да се не смије занемарити чињеница да је пандемија узроковала и повећан број позива националној СОС линији, због чега је у првом таласу коронавируса затражио од руководилаца надлежних државних тужилаштава хитност у процесуирању предмета породичног насиља.
“Желим да истакнем ту чињеницу због тога што је важно да сви схватимо да је жртвама породичног насиља, и у овим за Црну Гору, читав свијет, веома изазовним моментима неопходно пружити ефикасну институционалну заштиту“, поручио је Станковић.
Што се тиче избора, како је рекао, то су ситуације које нијесу, нити је требало, да утичу на рад Државног тужилаштва, јер оно има своје Уставом и законом прописане надлежности „којих се у свом раду државни тужиоци придржавају и прије и послије избора, без обзира на то ко је власт, а ко је опозиција“.
„Наше основно право и дужност јесте гоњење учинилаца кривичних дјела и ми то радимо у односу на све учиниоце кривичних дјела, како год се звали, којој год странци припадали. Од почетка свог мандата истичем да ми препознајемо искључиво учиниоце кривичних дјела, без обзира на име, презиме, нацију, вјеру, професију…“, додао је Станковић.
Он је, због критика дијела јавности одлука тужилаштава у конкретним ситуацијама, напоменуо да није свако кршење прописа кривично дјело, што, како је напоменуо, значи да у тим ситуацијама треба да реагују други државни органи.
“Важно ми је да истакнем ову чињеницу, јер се стиче утисак да јавност очекује реакцију државних тужилаштава и онда када не постоји сумња да је учињено кривично дјело, већ су прекршене одређене процедуре за које су надлежни други органи”, истакао је в.д. Врховног државног тужиоца.
Одговарајући на питање какав је његов став у вези са захтјевом да тужиоци за које се тврди да су по новом Закону о пензијском и инвалидском осигурању стекли услове за старосну пензију, а они су наставили са радом и како коментарише оцјене да се на тај начин крше закон и Устав, Станковић је истакао да је Тужилачки савјет у односу на ово питање заузео јасан став, усклађен и са ставом Уставног суда из 2003. године.
Он је објаснио да из тог става произилази да је заснивање и трајање радног односа везано за вршење тужилачке функције, која је , како је прецизирао, стална.
„Законом о пензијском и инвалидском осигурању(у члановима 17,197дј и 198 а) алтернативно наведени посебни улови за стицање, наглашавам, права на старосну пензију. Ови услови су прописани у корист лица које их испуњава и то се стечено право остварује само на лични захтјев. То значи да државном тужиоцу, који испуни услове из наведених чланова, функција која је иначе стална, може престати уколико је упућен лични захтјев за коришћење стеченог права“, појаснио је Станковић.
Дакле, како је навео, ове норме нијесу императивне, што значи да сваки државни тужилац уколико то жели,може поднијети захтјев за старосну пензију, али не мора, уколико то не жели.
С друге стране, додао је он, постоји императивна норма Закона о раду којом је прописано да радни однос престаје по сили закона када запослени наврши 67 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Тиме су, казао је Станковић, испуњени општи услови за старосну пензију када тужилачка фунцкија, за коју је везано заснивање и трајање радног односа, престаје по сили закона.
“За разумијевање читаве ситуације важно је да разликујемо право које можемо, а не морамо, да искористимо и императивну норму која је обавезујућа за сваког од нас. Из овог произилази да је ситуација, правно, потпуно јасна“, додао је Станковић.
Упитан када он испуњава услове за пензију, односно до када ће остати на челу Тужилаштва, Станковић је казао да ће сви бити благовремено обавијештени о датуму када он испуњава услове за старосну пензију, а да је то свакако у овој години.
“Док се то не деси, настојаћу да Државно тужилаштво настави са одлучном борбом против свих видова криминала, процесуирањем свих учинилаца кривичних дјела, ко год они били“, поручио је Станковић.
Он је истакао да нико не може рећи да је Државно тужилаштво данас и 2014.године, када је изабран за врховног државног тужиоца, иста институција.
“Направили смо више важних искорака у свим сегментима рада и они су квалитетна основа за наставак професионалног рада и у будућности“, додао је Станковић.
Он је напоменуо да је Државно тужилаштво урадило све што је могуће и када је избор врховног државног тужиоца у питању, подсјећајући да су два пута расписивали јавни позив за избор врховног државног тужиоца и да су се на други јавни позив пријавиле двије кандидаткиње.
“Након свих неопходних процедура Тужилачки савјет предложио је Скупштини једну кандидаткињу за врховног државног тужиоца. Као што Вам је познато ниједна од кандидаткиња у другом кругу није добила потребан број гласова за избор“, рекао је Станковић и додао да је ипак од тога важнија чињеница да Државно тужилаштво несметано функцинише, да се у раду показује ефикасност.
“Наставићемо истим темпом и у наредном периоду“, поручио је Станковић. Упитан због чега је Тужилацки савјет чекао преко годину да одлучи да не изабере ниједног тужиоца који су конкурисали за руководиоца у 11 државних тужилаштава, када је још тада било јасно да иста особа не може да се бира за руководица више од два пута, он је рекао како је важно истаћи да је, и поред у почетку постојећих проблема у тумачењу и примјени прописа, Тужилачки савјет, једногласно, донио одлуку у складу са позитивним прописима и није направио корак уназад.
Самим тим, како је навео, није дошло до страдања права и правне сигурности.
Оваква одлука, казао је Станковић, отвара могућност за темељну кадровску реформу и спречавање велике концентрације моћи у правосуђу, а уз то пружа шансу другим, као и млађим кандидатима.
“Јер се, што посебно забрињава, нико од њих, није појавио као противкандидат ранијим руководицима у 11 државних тужилаштава, од којих су сви већ два или више пута били руководиоци у истом државном тужилаштву“, додао је Станковић.
Најважније је, сматра он, да је донијета одлука усклађена са свим међународним стандардима, а да у тужилаштвима није било никаквог застоја у раду, јер су државна тужилаштва несметано функционисала и имала замјенике руководилаца.
“А то су били државни тужиоци који имају дугогодишње искуство у раду и који су настојали да се све мјере и радње из надлежности тужилаштава предузимају ефикасно, у чему су и успијевали“, оцијенио је Станковић.
На питање колико политика има утицаја на избор судија, тужилаца, ако се зна да последњих неколико гласања није било потребне двотрећинске, односно тропетинске већине, и колико партије у вези са тим гледају само своје интересе, Станковић је одговорио да би то питање требало поставити представницима политичких партија.
Како је навео, оно што је сигурно јесте чињеница да је интерес цјелокупног друштва да се обезбиједе сви неопходни услови да Државно тужилаштво функционише у складу са Уставом и законским прописима.
“То што је тужилаштво у претходном периоду критиковано са различитих адреса по мом мишљењу је само доказ да смо успијевали да се држимо принципа да искључиво законски прописи имају утицаја на рад државнотужилачке организације“, казао је Станковић.
Према његовим ријечима, свједоци смо да су похвале на рачун Тужилаштва долазиле када се спроводе поступци против политичких противника, а да је критиковано када правда закуца и на врата политичких истомишљеника.
“То је показатељ недостатка принципа, а ми управо на тај начин функционишемо, и гонимо учиниоце кривичних дјела – били они у једној другој или трећој партији, били они на власти или у опозицији, јер се само на тај начин остварује принцип једнакости пред законом“, истакао је Станковић.
Он је нагласио да не може закон за једне да важи, а за друге да не важи „и с тим у вези наглашавам да никаква борба против криминала није почела, она је само настављена, као што је то рађено и у претходном периоду“.
Тужилаштво, како је казао, у конкретним предметима не доноси одлуку у односу на припадника било које партије, већ искључиво у односу на осумњиченог за одређено кривично дјело.
“Тај осумњичени може да се зове Петар, Марко, Фрањо, Драгана, Дамира или Сафет, како год, може да иде у било који вјерски објекат, може да буде члан које год хоће партије или друге организације. Нас то не занима, нити ће икада занимати, занима нас само да ли је учињено кривично дјело, да ли постоје докази за то и реагујемо искључиво у складу са тим“ , истакао је Станковић.
Он је напоменуо да нико није и неће бити гоњен само зато што је припадник неке партије, већ зато што је као појединац осумњичен за одређено кривично дјело.
“Чланска карта било које партије не може, није, нити смије да буде заштита од поступања тужилаштва“, закључио је Станковић.