Ова прича, наслутићете, нема срећан крај. Просто, не можемо рећи да је Кривокапић успио да, захваљујући „брзим ногама“ – извуче „задњицу“. Тј – сједални дио.
Током „комитске одбране“ Цетиња и Цетињског манастира од „агресивних“ патријарха, митрополита и свештенства СПЦ, истакао се „прпошни“ пензионер Ранко Кривокапић, почасни предсједник СДП-а.
Истина, није успио да спријечи устоличење митрополита Јоаникија. На његову нарочиту жалост, није успио да сачува ни незаслужену пензију.
Ова прича, наслутићете, нема срећан крај. Не можемо рећи да је Кривокапић успио да, захваљујући „брзим ногама“ – извуче „задњицу“. Тј – сједални дио. Јер није.
Убрзо након цетињске „голготе“, Кривокапић је медицинску помоћ потражио од свог партијског колеге, др Менсуда Грбовића.
Забринути Грбовић, у први мах, није могао ни да наслути размјере „страдања“ почасног Ранка, који је трком јагуара напустио поприште обрачуна полиције са изгредницима.
Констатоване су повреде Кривокапићевог сједалног дијела (са лијеве стране према унутра огуљотина коже, неправилног облика 1,5×1,0cm), чиме је заслужио почасно мјесто у хроникама новокомитске борбе.
IN4S
Hoće li dobiti prvoboračku penziju i invalidu.
Možda bude i nisilackomitske spomenice.