„Суљо Мустафић, Зоран и Вукица Јелић оштетили ЗЗЗЦГ и државу за преко 6 милиона еура“

“Таквим поступцима претходних директора Завода нарушен је углед институције и нанијета је вишемилионска штета буџету Црне Горе”, оцијенила је Вујошевић

Кршењем закона и Колективног уговора Завода за запошљавање Црне Горе на штету запослених претходни руководиоци проузроковали су велики број радних спорова пред надлежним судовима, који су завршени правоснажним пресудама у корист радника и чиме су настали огромни трошкови поступка на терет буџета Црне Горе.

Ти трошкови, у периоду од 2012. године до сада, већи су од 6.000.000 еура, саопштила је данас предсједница Управног одбора ЗЗЗЦГ Хаџи Весна Вујошевић.

Истакла је да је након преузимања те функције обавила увид у документацију о пословању Завода и дошла до података који указују да су раније руководеће структуре кршиле закон, Колективни уговор као и друга општа акта. Каже да анализа рада претходних руководилаца упућује и на несавјестан рад и злоупотребу службеног положаја.

“Таквим поступцима претходних директора Завода нарушен је углед институције и нанијета је вишемилионска штета буџету Црне Горе”, оцијенила је Вујошевић.

Додала је да претходни менаџмент Завода није покушао да преговара са запосленима, нити су буџетом планирана финансијска средства за отплате дугова из претходног периода, како би се смањили огромни трошкови парничног и извршног поступка, који су често били и неколико пута већи и од самог износа главног потраживања запосленог.

“Несавјесним радом претходних директора и менаџмента доведено је у питање и само функционисање Завода. Контролом је констатована тешка злоупотреба приликом формирања бројних комисија за чијим конституисањем није било објективне потребе, јер су сви послови за које су се формирале Комисије спадали у основну дјелатност Завода. Као доказ за ове тврдње су препоруке ДРИ још из 2008. године”, навела је Вујошевић.

Подсјетила је да је тада Државна ревизорска институција контролисала пословање Завода и дала Препоруку да се преиспита рад свих комисија формираних до тада, јер су сматрали да се послови који су предмет рада комисија могу обављати у оквиру редовног радног времена и редовних радних активности.

“И да, самим тим, нема потребе за додатним плаћањима. ДРИ је у том извјештају навела и да су, тамо гдје се утврди да није било потребе за формирањем комисија, чланови дужни да изврше повраћај исплаћених накнада”, нагласила је.

У том периоду на челу Завода био је Зоран Јелић, (данашњи сенатор ДРИ), који је, казала је предсједница УО ЗЗЗЦГ, “поступио” по њиховим препорукама и укинуо спорне одлуке.

“Али, пар дана након укидања одлука Јелић поново формира исте комисије! У већини одлука о формирању комисија наводило се да ће се посебним рјешењима одредити накнада за рад у комисијама, али доносиоци одлука никада нису поступали по њима, односно никада нису донијели посебна рјешења о накнади, Да апсурд буде већи, запослени који су формално били ангажовани у тим комисијама, никада те послове нису обављали ван радног времена. Неки од њих су примали варијабиле “због повећаног обима посла”, којег објективно није ни било”, тврди Вујошевић.

Према њеним ријечима, те комисије формиране су од 2008. до 2016. године.

“Због ових драстичних пропуста директора, запослени, ангажовани у тзв. фактички “непостојећим комисијама”, стичу основ за утужење како би добили своје надокнаде, за које су већ били плаћени варијабилним додатком. Бројна утужења покренута су не само од стране запослених, чија су права била ускраћена, већ су се у својству тужилаца нашли, вјеровали или не, брачни пар Вукица и Зоран Јелић (који је такође са осталим тужиоцима примио новчану накнаду од 13000 еура за штету коју је “сам себи учинио”), чијим нерадом или немарношћу је и дошло до ове ситуације”, навела је Вујошевић.

И у тим поступцима, истакла је, суд је пресудио у корист запослених, па је поред главног потраживања запосленима исплаћена и камата.

“Све накнаде са трошковима поступка наплаћене су принудним путем, а на терет буџета Црне Горе”, нагласила је предсједница Управног одбора Завода за запошљавање.

Како је додала, кроз финансијску документацију дошло се до фрапантних података о трошењу средстава Завода на репрезентацију у угоститељском објекту АНД1.

“Када се саберу цифре, које су трошене у наведеном објекту дужи низ година, долази се до запањујуће суме од око 30.000 еура. Информације до којих је дошло ново руководство говоре да су наведена средсва у највећој мјери трошила лица која нису запослена у ЗЗЗ, а ради се о најближим сродницима, односно дјеци брачног пара Јелић, који су дуги низ година смјењући се, обављали функцију директора у Заводу. Овдје се може говорити и о кривичном дјелу јер се новац Завода трошио за приватне потребе чланова породице тадашњих руководилаца, а третирао се као трошак репрезентације”, указала је Вујошевић.

Рекла је да је брачни пар Јелић за вријеме мандата издавао пословни простор који је у власништву Народне банке Србије.

“Наиме, Трговински суд у Београду је правоснажном пресудом В.П. 617/07 од 23. децембра 2008. године утврдио да је престао да важи уговор у фидуцијарном преносу права својине и његово правно дејство а који је закључен између правног претходника Народне банке Србије (Монтеx банка) и ЗЗЗЦГ. Ријеч је о простору у ванпривреди ознаке ПД 89, спрат П, површине 81 квадратни метар и о пословном простору ПД 117, П1, површине 343 метара квадратних. И ово је примјер несавјесног рада Јелића, а буџет Црне Горе оштећен је за износ од 95.087,90 еура. И овај износ је наплаћен, такође принудним путем, од стране Народне банке Србије”, истакла је Вујошевић.

Навела је да је приликом контроле пословања Завода у 2020. години, за вријеме мандата Суља Мустафића, Државна ревизорска институција такође уочила бројне неправилности, посебно оне које се односе на рад Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом, као и у партијском запошљавању чланова Бошњачке странке.

“Увидом у дио документације за правдање исплата субвенција зарада лица са инвалидитетом, ДРИ је утврдила да за исплате у износу од 211.395,75 еура није приказан довољан или адекватан доказ на основу којег је извршена исплата субвенције”, напоменула је.

Вујошевић је казала и да је пројекат запошљавања особа са инвалидитетом започео у вријеме када је директорица Завода била Вукица Јелић.

“Она је 2016. године донијела Одлуку којом је одредила накнаде за чланове Централне Комисије задужене за праћење реализације пројекта. Међутим, бивша директорица није поступала по Одлуци коју је сама донијела, члановима комисије није исплаћивана утврђена накнада, а Одлука није стављена ван снаге. Ријеч је о класичној злоупотреби службеног положаја јер је члановима комисије то био основ да за заштиту својих права покрену поступак пред Агенцијом за мирно рјешавање радних спорова. У овом поступку вјештак економско финансијске струке одредио је накнаду за седам запослених у Заводу у износу од око 800.000 еура. Запањујућа је чињеница да један од ових седам запослених, тада са радним искуством од двије године, потражује износ од 185.000 еура”, додала је Вујошевић.

Такође је, рекла је, ДРИ утврдила да Завод не посједује евиденцију о особама које су запослена након пројекта по позиву 2019. године за додјелу бесповратних средстава – Гранта за запошљавање лица са инвалидитетом.

“Након подношења завршног извјештаја, ДРИ је утврдила да Завод не контролише послодавце, одосно не провјерава да ли су лица са инвалидитетом у радном односу или не. Дакле, уколико Завод нема евиденцију о томе да ли су они и даље запослени након завршеног пројекта, поставља се питање која је сврха и функција Завода у свему томе. Да ли је заиста сврха била запошљавање лица са инвалидитетом или “чашћавање” одређених невладиних организација чији је биланс стања и успјеха приликом пријаве на конкурс био нула. И да ли иза ових НВО “стоји” одређена политичка групација”, пита Вујошевић.

Тврди и да је увидом у документацију за вријеме мандата директора Суља Мустафића уочено и партијско запошљавање.

“Наиме, од 44 запослених у Заводу за вријеме његовог мандата, њих десетак су чланови општинских одбора Бошњачке странке, а постоји сумња да једна особа прима редовну зараду, а уопште се не појављује на послу. Овом приликом позивамо да надлежни у Управи полиције, који руководе Сектором привредног криминала, пошаљу своје најбоље инспекторе који би извршили контролу и изузели наведену документацију, јер се, по нашим процјенама, ради о извршеним квалификованим облицима кривичног дјела против службене дужности, и то злоупотребе службеног положаја и несавјесног рада у служби, прописаних КЗЦГ”, закључује Вујошевић.

IN4S