Шуковић је истакла да жели да снима документарне серијале о политичком ангажовању свештенства, уништењу црногорског културног идентитета од стране српске цркве, као и о педофилији и сексуалном узнемиравању унутар СПЦ
У најновијем „Програмско-продукционом плану Телевизије Црне Горе за 2021. годину“, на неких педесетак страница, представљене су планиране активности ове медијске куће.
Након памфлетистичког остварења Тање Шуковић и Снежане Ракоњац под називом „Свједок Божије љубави“, кроз који је покушано да се дискредитује и омаловажи митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а који је захваљујући писању портала ИН4С избачен из конкуренције за учешће на престижном регионалном фестивалу „Press vitez“, менаџмент Јавног сервиса је предложио на усвајање Програм који предвиђа и реализацију документарних емисија антицрквеног карактера под ауторством Тање Шуковић.
„Документарна емисија о политичком дјеловању СПЦ у Црној Гори. Отворено политичко ангажовање духовника српске цркве у Црној Гори, свакако је својеврстан феномен и интригантна тема. У овом документарцу говорићемо о томе како и у којој мјери активан политички ангажман свештеника, током предизборне кампање и у постизборним преговорима о састављању нове владе, утичу на духовност, пастирско дјеловање и унутрашње устројство ове вјерске заједнице“, стоји у образложењу емисије која ће носити назив „Мантија умјесто кравате“.
Међутим, то није све. Тања Шуковић је кандидовала још два „документарца“.
Документарни серијал под називом „Уништено благо“, има у плану да представи, како су рекли у образложењу, културоцид који спроводи СПЦ у Црној Гори.
„У доба социјализма, о културној и сакралној баштини, углавном су бригу водиле републичке институције задужене за заштиту споменика културе. Доласком Амфилохија Радовића на чело Цетињске митрополије, обнову манастира и цркава, преузима српска црква. Намјерним измјенама изворне архитектуре, занемаривањем обавезе да се сачува аутентичност, уништени су неповратно бројни трагови црногорског културног идентитета“, пише у образложењу.
У свом трећем замишљеном „документарцу“ Шуковић је одлучила да оде и корак даље – превазилазећи чак и себе. У серијалу „Благослов за ћутање“ говориће се о „случајевима сексуалног злостављања, узнемиравања и педофилије“ у Српској православној цркви.
„Иако су неки од појединачних случајева, у Србији, у којима су за педофилију оптужени свештеници, добили епилог пред цивилним судовима, случајеви виших црквених званичника – попут владика и игумана – завршавани су застаром или нијесу ни покренути. Посљедњих дана регионална гласила објављују фељтоне о случају студенткиње Православног богословског факултета у Београду, која је за сексуално узнемиравање оптужила продекана за наставу те високошколске установе. Будући да СПЦ дјелује и на територији Црне Горе, сматрамо да је у интересу јавности и у нашој земљи да, кроз истраживачки документарац, говоримо о тој готово забрањеној теми“, наведено је у тексту.
У међувремену, док менаџмент „Јавног сервиса“, као што смо могли да видимо, упловљава у терминалну фазу фашизма и радикалног антицрквеног и антисрпског понашања, покренута је процедура за избор новог Савјета, пред којим ће, очигледно, бити веома захтијеван посао у циљу професионализације и идеолошке деконтаминације ове медијске куће.