Пише: Урош Лекић
У овој трагикомедији изазваној корона вирусом и нашом (не)струком, понајбоље се последице примјећују на економији и образовном систему. Но, тешко је, заиста, констатовати за шта су последице кобније.
Наставницима тешко, родитељима теже, ученицима најтеже! Неће бити грешка ако кажемо да је дефинитивно највећа жртва короне заправо образовни систем, иако се сада у овом тренутку намећу као приоритети пропала туристичка сезона, пораст незапослености, плате у новембру и хиљаде других проблема видљивих из угла просјечног становника.
Десио се онај најгори могући сценарио. Држава, чија каса је у потпуности зависна од само једне привредне гране – туризма, доживјела је потпуни крах. Но, преживјели смо и горе или макар подједнако тешке епохе!? Са друге стране, последице по образовни систем вјероватно нећемо осјетити тако брзо као економске. Оне ће услиједити нешто касније. Баш у времену када треба да спроводимо опоравак друштва, нас ће сачекати низ изгубљених генерација у глобалној рецесији, које су понајвише жртва лоших одлука НКТ-а. Истог оног НКТ-а који се бави више политиком него короном, који је затварао школе у вријеме кад није било заражених, а отварао их у тренутку кад смо европски „тигар” по броју заражених, који нас је водио од прве Corona free до Corina full државе. Наизмјенично је хапсио и кажњавао људе док и челници овог квази здравственог (анти)тијела не поштују мјере које су сами прописали, него и лично допринијели погоршавању ситуације, чиме су изгубили сваки могући ауторитет. На крају, ово је држава која нема технолошки и дигитализациски капацитет да се прилагоди ситуацији спровођења онлајн наставе, још важније, држава чији грађани у великој мјери не могу одговорити на потребе оваквог начина рада, што као последицу може да има стварање плејаде генерација изгубљених у школском систему, друге велике жртве короне и „струке”.
Пред новом владом биће много изазова. Несумњиво, један од њих ће бити у вези са наставком школске године. То је питање које је структурно важно за очување људског ресурса, који је и без короне био знатно деградиран у овако лошем образовном систему.
Деликатно је питање шта чинити, али свакако није модел отворити угоститељске објекте, теретане и бутике, а школе држати за већи број ученика затвореним. Треба раздвојити мјере заштите од вријеђања интелигенције доношењем неких мјера без преседана!