Трговачки ланци могли би да помогну држави у обезбјеђивању робних резерви, поручују из Министарства економског развоја и туризма. Док се формално не оснују државне резерве, најављују потписивање меморандума о сарадњи са свим заинтересованим трговцима, који ће складиштити основне животне намирнице. Из Министарства пољопривреде поручују да Црна Гора мора у наредном периоду да размишља о смањењу увоза и повећању производње.
Државне робне резерве, које су укинуте 2003. због неисплативости, ове године пријеко су потребне. Влада је већ покренула рјешавање овог питања, након што су посљедице рада у Украјини постале осјетније. Наредне седмице могао би бити изабран независни консултант за питање робних резерви:
„Који има задатак да изради анализу робних резерви у земљама региона, као и у земљама Европске уније, да изврши анализу унутрашњих капацитета, финансијских аспеката и да нам да конкретан предлог за институционализацију добних резерви у Црној Гори, које су укинуте 2003. и замијењене интервентним набавкама“, рекла је Јасна Вујовић из Министарства економског развоја и туризма.
Но, док се чека формирање државних робних резерви, у складиштењу хране могли би помоћи привредници. Министарство економског развоја и туризма потписаће меморандум о сарадњи са свим заинтересованим трговачким ланцима, како би се до формирања робних резерви обезбиједио континуитет у снабдијевању основних животних намирница.
„Утврђена је листа производа које ће трговци, по принципу добровољности, у складу са својим просторним и складишним капацитетима, имати на залихама, у већим количинама него што је то уобичајено. То су брашно, шећер, уље со, затим рижа, тјестенине, месо и конзервирани месни производи“, додала је Вујовић.
Недостатак робних резерви показао је да је Црна Гора рањива у случајевима кризе, што би требало да буде наук за убудуће, поручују из Министарства пољопривреде.
„Када смо имали двије кризе, које су пратиле једна другу – криза изазвана ратом у Украјини и ковид криза, гдје смо долазили у ситуацију да имамо залиха сточне хране за свега неколико дана. Све то нам је послало јасну поруку да треба да размишљамо и пратимо ситуацију када су у питању робне резерве“, казао је Мирослав Цимбаљевић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Црна Гора увозно је зависна. Само из Србије увози око 90 одсто пољопривредних производа, као што су брашно, пшеница, кукуруз и уље. Цимбаљевић наводи да би се у наредном периоду морали фокусирати на производњу:
„Из разлога што је наша довољност у производњи хране још увијек на јако ниском нивоу и да смо високо увозно зависни када су у питању најрањивије групе производа“, додао је Цимбаљевић.
Рат у Украјини и ковид криза оголили су више него икада рањивост црногорског система управљања храном. По свему судећи, ове јесени нема разлога за бригу, рафови у маркетима неће бити празни. Питање које остаје отворено за надлежне је да ли ће Црна Гора остати увозно зависна у овој мјери или ће у будућности избјећи овакве сценарије.
РТЦГ