„БИВШИ ПРЕМИЈЕР САМО НАВОДИ ДА СЕ ОН НИЈЕ БАВИО АРХИВИСТИКОМ“
Тужилаштво ћути, Марковић одговоран као старјешина
Кажњиво је уништавање службених исправа, књига и списа у циљу онемогућавања доказивања неке чињенице, каже адвокатица из канцеларије Горана Родића. Бивша власт покушава да сакрије трагове непочинстава и кривичних дјела, рекла је Бранка Бошњак
Шта је са документима бивше Владе: Кривокапић и Марковић, Фото: Саша Матић
Из реаговања бившег премијера Душка Марковића (ДПС) јавност није могла закључити да он демантује да је из Владе могла нестати велика количина документације. Умјесто тога, бивши премијер заправо само наводи да се он није бавио архивистиком, каже за “Вијести” адвокатица Марија Радуловић.
Управо ове околности, наводи она, захтијевају неодложну реакцију надлежног тужилаштва.
Оно се међутим није оглашавало овим поводом нити одговорило на питања “Вијести”.
“Утврдити све околности у погледу изнијетих сумњи”: Марија Радуловић са колегом Синишом Газиводомфото: Борис Пејовић
Марковић је јуче објавио да предсједник Владе није чувар документације и папира.
“Службену документацију креирају и формирају министарства, органи управе, Генерални секретаријат Владе и друге институције. Та документација се ствара, користи, чува и излучује у складу са законом и процедурама у тим институцијама и у одговарајућој евиденцији,” навео је бивши премијер на Твитеру.
Прича је отворена наком што је Марковићев насљедник Здравко Кривокапић у четвртак након сједнице Владе на Цетињу рекао да има сазнања да је из зграде Владе изнесена огромна документација из периода од 2016. до 2020. и највјероватније уништена.
Адвокатица из канцеларија Горана Родића, Марија Радуловић каже да је потребно утврдити све околности у погледу изнијетих сумњи, јер се хипотетички може радити о више озбиљних кривичних дјела.
“Примјера ради, кривично законодавство предвиђа санкције за уништење службеног списа. Затим, кажњиво је уништавање службених исправа, књига и списа које има за циљ онемогућавање доказивања неке релевантне чињенице. Ако би се, пак, радило о уништењу исправа које би могле послужити као доказ да је извршено неко друго кривично дјело, онда се може радити и о кривичном дјелу спречавање доказивања”, објаснила је.
Адвокатица наводи да у сваком државном органу постоје лица која су задужена за архивирање и чување документације.
“Такође, прописима је детаљно уређен и начин чувања и архивирања документације. Према томе, ако је задужено лице поступало супротно прописима, могло би се радити и о кривичном дјелу злоупотреба службеног положаја. Исто тако, уколико је од овлашћених службених лица неко захтијевао такво поступање, могло би се радити о подстрекавању на злоупотребу службеног положаја. Зависно од околности, треба напоменути и да кривично законодавство предвиђа санкције и за несавјестан рад у служби. Свакако, ова информација захтијева и провјеру о томе да ли су какве незаконите радње извршене на организован начин, у којем случају би се радило о најтежим кривичним дјелима организованог криминала”, рекла је.
Из МАНС-а подсјећају да су након избора и побједе опозиције на изборима више пута упозоравали на могућност да документација и конкретни докази који могу потврдити постојање корупције и незаконитих послова претходне власти могу бити уништени како би се у значајној мјери успорили или потпуно онемогућили кривични процеси у будућности.
“Ако се сумње вршиоца дужности директора АНБ и премијера покажу као тачне, можемо говорити о масовном заташкавању кршења људских права и права на приватност, али и коначних одговора на бројне корупционашке афере којима смо свједочили претходне три деценије. Када је у питању врста и количина документације за коју се сумња да је уништена, тешко је спекулисати шта би то могло да буде, али у наредном периоду можемо очекивати ситуацију да државне институције немају коначне одговоре у вези са бројним пословима који су рађени на штету јавног интереса због тога што документација више не постоји”, рекао је директор Истраживачког центра МАНС-а Дејан Миловац.
Миловац
Миловацфото: Борис Пејовић
Из СНП-а кажу да су челници бивше Владе искористили период преговарања око формирања нове власти како би, очигледно, прикрили трагове онога што је рађено у претходном мандату и позивају тужилаштво да реагује.
Потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак (ПзП) казала је да је не изненађују наводи о уништеној документацији и да је тако нешто очекивала јер бивша власт покушава да сакрије трагове непочинстава и кривичних дјела којима су били склони.
Бошњак
Бошњакфото: Лука Зековић
“Тужилаштво треба хитно да реагује и да испита ко су особе које су уништавале, из ког разлога су уништавале и да ли постоји у државном систему архивирана сва та документација која се покушала уништити. То само говори да је то на неки начин признање претходне власти да нијесу радили по закону и Уставу чим су имали потребу да крију трагове својих дјела. Нажалост, наше тужилаштво је заробљено и још немамо праве тужиоце који ће да одраде свој посао како треба, али надам се да ни овакво тужилаштво неће бити у могућности да до те мјере погази своју струку и да нешто што је више него очигледно пропусти да покрене кривични поступак”, казала је Бошњак.
Подсјетила је да је упозоравала на дуг период формирања власти, да је то требало да иде брже, ефикасније.
Она је подсјетила да се у Скупштини ради на развоју парламентарне истраге и да ће на челу анкетних одбора бити опозиција, али “ту има мало опструкције”.
Посланица ГП УРА Суада Зороњић каже да је очигледно да је ријеч о веома битним документима о неким непочинствима претходне власти.
Зороњић
Зороњићфото: УРА
“То је начин опструирања да се прикрије све оно што су радили. Свакодневно се срећемо са опструкцијама на свим нивоима”, рекла је Зороњићева и додала да треба покренути парламентарни контролу и да у парламенту раде на томе.
Занимљиво би било видјети документацију за КАП, Телеком…
Миловац сматра да би било било занимљиво видјети документацију која се односи на пројекат ауто-пута, комуникацију у вези са продајом КАП-а, Телеком и ЕПЦГ, како је коришћена буџетска резерва и коме је одабравана државна помоћ.
“У посљедњих 30 година готово да немамо већу државну институцију чији бивши руководиоци због онога што је рађено у њиховом ресору, нису имали веома јасан интерес да одређена документација никада не доспије у јавност. Сматрам да у том случају државно тужилаштво може имати пуне руке посла ако се одлучи да се бави овом темом, али свакако је на новој Влади да у што скоријем року направи преглед онога што недостаје, а од кључног је значаја не само за сагледавање ситуације у којој се налазимо, већ прије свега за процесуирање оних за које се сумња да су документацију уништавали, као и оних за које је она била инкриминишућа”, рекао је Миловац.
Vijesti