Прошло је више од два вијека од како је први Србин крочио на тло Северне Америке. Крећући се дуж и попријеко кроз САД српски досељеници су остављали своје националне трагове, који данас привлаче пажњу многих научника.
Етнолог Маринел Мандреш из Колорада написала је студију „Српски топоними у Северној Америци“, у којој тврди да највише симбола српства има у храмовима, али и на гробљима, у српским организацијама, америчким музејима и другим институцијама.
Национални музеј Тексаса чува у Хјустону слику првог српског досељеника Ђорђа Шагића, који се уселио 1815. године. У Националном музеју Минесоте, у Одељењу за досељенике и данас постоји фотографија непознатог аутора, испод које пише: „Прослава славе Свети Никола у породици Николе Верзића, Минесота, 1903. године“.
Мајкл Вукобратовић и др Вивиан Тејлор из Националног музеја у Тексасу, такође, су истраживали трагове српских досељеника у Америци. Утврдили су да у Тексасу постоји српско пиво које се зове „Усамљена звезда“ (Лоне стар), „Српски пут“ и „Сербина“, споменик српским пионирима, подигнут 1936. године. У Тексасу, недалеко од Остина и Хјустона, постоји чак и варошица која се зове „Сербин“. Давне 1854. године у Сербину је штампана књига о Србима у Тексасу под називом „Yа сyм Серб“ („Ја сам Србин“).
Стручњаци процењују да данас у САД постоји преко 53.000 обележја која чувају присуство Срба у Америци. Своје споменике у Америци имају српски великани Петар Петровић Његош, Вук Караџић, Михаило Пупин, Никола Тесла, владика Николај Велимировић, Дража Михаиловић, краље Петар ИИ Карађорђевић и многи други национални прваци.
У есеју „Српски топоними у Северној Америци”, Маринел Мандреш са универзитета Вилфрид Лоријер писала је како у географској номенклатури САД постоје многа страна имена која нису случајно изабрана. Она су сачувала од заборава одређене аспекте националног и културног наслеђа. Маринел Мандреш наводи да су топоними српског порекла чести на северноамеричком тлу, и да су додељени од стране првих досељеника или одређени од начелника пошти или предузетника.
„Најчешће коришћен српски топоним у САД је Београд (Белгрејд). Име српске престонице у Америци носи 18 заједница, три општине и девет природних атракција. Ово име појављује се у 11 држава САД. У држави Колорадо поштанска канцеларија изабрала име Београд са листе неискоришћених имена европских градова. У држави Илиноис град је основан октобра 1822. године. У држави Мејн варош је настала 1796. године. И налази се у оквиру округа Белгрејд, а име му је дао Џон Дејвис, који је крајем XВИИИ века путовао Европом. Кроз овај град тече поток Белгрејд, а град окружују села Норт Белгрејд, Белгрејд Депот, Белгрејд Лејкс и Белгрејд Милс. У близини се налазе и Белгрејд језера, једна од главних туристичких атракција у држави Мејн“ открива нам Маринел Мандреш.
Београд је и село у држави Минесота, које је настало 1881. а име му је дао локални геометар. У држави Мисури градић је успостављен 1876. године, а у Монтани 1882. године по српском капиталисти. Држава Небраска има Београд од 1883. године, смештен на брду, изнад ушћа двеју река. У Северној Каролини то је село коме је 1901. године име дао Фредрик Хендерсон, учитељ и начелник поште, уредниклиста „Белгрејд Куријер”. Тексас је основао Београд 1838. „у част српске престонице, која је такође речна лука и често је помињана у вестима 1830-тих година.”
У држави Вирџинија ово место је примећено први пут 1895. године у атласу САД. А у држави Минесота један рудник отворен 1908. године зове се Београд, а друго насеље од априла 1858. године, добило је име по Белгрејд брду.
Како тврде Мајкл Вукобратовић и др Вивиан Тејлор поред српске престионице име Свети Сава се налази на православним храмовима у 17 државаСАД. Од свих њих најзначајнији су прва српска црква Свети Сава у Џексону код Сан Франциска и манастри Свети Сава у Либертивилу код Чикага. У првом српској цркви крштени су српски пионири, који су освајали Калифорнију крајем 19. века. А у манастиру у Либертивилу су сахрањиване владике, српски амбасадори и краљ Петар ИИ Карађорђевић.
“ И сами Американци су давали српска имена својим планинама, рекама, градовима, институцијама. Један поток у Невади назван је по Џону Ћатовићу, Бокељу који је подигао ранч поред потока 1880. године. Рудник у овом региону, такође, носи име Ћатовића. “Хајдук” је име које је 1928. дао Артур Вилер потоку, језеру и планинском врху у националном парку Бенф. Вилер је дао српско име и планини Путник у држави Алберта“, каже др Вивиан Тејлор.
Поповић брдо је у држави Невада и округу Јурика. У њему је 1870. било много наших рудара, а међу њима и Лаза Поповић из Котора. На Аљасци п одругом рудару име Поповић Крик добио је један поток. Варошица Сербин се налази у Тексасу, недалеко од Остина и Хјустона. У Индијани је начелник поште и досељеник из Србије градићу Њу Медисон дао новембра 1883. године ново српско име Сервија Кристијан Стелар.
“ Сервија или Сербија је железничка станица у држави Вашингтон. Име јој је доделила Сент Пол железничка компанија по Краљевини Србији, а потом је и град, који је нарастао поред ње добио име Сервија. Калифорнија има рударски град, коме је Џон Тредвел крајем 1897. године дао име у част Николе Тесле. Град Тесла био је највећи произвођач угља у Калифорнији крајем XИX и почетком XX века. Исто име Тесла има у држави Западна Вирџинија један заселак од 1900. године „, Беоткрила је етнолог Маринел Мандреш.
Извор: Чикаго Гласник