Николић: Главни град није ништа урадио у рјешавању нелегалних насеља
Иако смо потписници Бечке декларације, која има за циљ регулисање неформално саграђених насеља, Црна Гора до данас ништа није урадила по том питању, а посебан проблем је вишедеценијско неодговорно дјеловање Главног града – Подгорице, указао је инжењер грађевинства и РЕВ – Европски препознати процјенитељ, Предраг Николић.
Николић је, у име Грађанског покрета УРА, указао да нас „иако смо календарски у 2020. години, у овом сегменту реалност враћа вјековима уназад, док се власт према том питању свјесно односни калкулантски“.
Николић подсјећа да на територији главног града Подгорице имамо пет неформалних насеља, гдје су објекти саграђени на државном земљишту (Вранићи, Мало Брдо, Какарицка гора, Парк шума Загорич и Дајбабска гора) и да ни у једном од тих насеља није ријешен проблем.
„Знамо да је са доласком ДПС-а на власт ескалирало бујање ове врсте градње, са уништавањем паркова и генерално дијела простора – простора који је једино што не може да се произведе и јесте потенцијал развоја. Објекти који су саграђени на узурпираном земљишту – саграђени су генерално мимо правила грађевинске струке што је очигледно приликом инспекцијских прегледа објеката који нијесу у потпуности завршени. Ваља подсјетити да је Подгорица у зони сеизмичког ризика ВИИИ по МЦС скали и да, имајући у виду да су грађани највећи ресурс ове земље, посао треба да се заврши квалитетно“, указао је Николић.
Николић попдсјећа да се анализирајући „слијед дешавања од 1990. на овамо, везано за неформална насеља и узимајући у обзир важеће законе – омогућило и охрабривало системско кршење закона, не само од узурпатора државног земљишта, већ и од институција система“.
„Противно закону ти објекти су не само прикључени на електро и водоводну мрежу, него су од стране Управе за некретнине уписани као власништво. А да притом држава није омогућила правилну легализацију тих објеката и системско рјешавање тог проблема.Оно што слутимо јесте да ДПС чека повољан тренутак за легализацију, без темељног сагледавања проблема, што генерално власнике тих објеката доводи у опасност у тренутку очекиваног сеизмичког ризика“, указао је Николић.
Он подсјећа да назнаке те могуће злоупотребе стижу на жалост и из струке – гдје ће се легализација вршити на основу изјаве сад већ власника некретнина у неформалним насељима “да су саградили објекте у складу са грађевинском струком“.
Николић истиче да обавеза тих грађана треба да буде надокнада цијене узурпираног земљишта Главном граду, а обавеза Главног града да, како каже, обезбједи потпуну потребну инфраструктуру тим насељима уз потребне ограде у дијелу да поједини објекти – по процјени комисије која би требало да се формира – нијесу грађевински спремни да издрже ВИИИ степен сеизмичког ризика по МЦС скали.
„Потребно је одредити нови рок за рјешење овог проблема на једини могући начин – да се пита струка, јер се УРА залаже за рјешења која ће бити функционална, а не за она која ће бити популистичка – у интересу прије свега власника објеката у неформалним насељима“, закључује Николић.