Књижевни програм XXXVI фестивала “Град театар” настављен је синоћ разговором о дјелу “Пламен: Поезија Песме Бележнице Цртежи” – избор из поезије Ленарда Коена.
Ово вече организовано је у сарадњи са Амбасадом Канаде, а уводну ријеч дао је Дејвид Морган, савјетник и замјеник шефа мисије при Амбасади Канаде, који је пожелио добродошлицу многобројној публици на Тргу пјесника, поручују из Град театра.
“Амбасада Канаде акредитована за Црну Гору је веома почаствована што је фестивал ‘Град театар’ посветио једну од књижевних вечери овом великом канадском умјетнику. Ленард Коен је обиљежио многе животе наших генерација, како у Канади, Црној Гори, тако и у цијелом свијету. Његово креативно стваралаштво је трајало 65 година, а помогао нам је да истражимо не само музику и књижевност већ и религију, политику, изолацију, депресију, сексуалност, смрт и наравно љубав”, казао је Морган.
Гости вечери били су Владислав Бајац, писац и издавач, и Зоран Пауновић, професор и преводилац, који је казао да је књига “Пламен” пребогата ризница Коеновог духа, стваралаштва, идеја, мисли, емоција и свега осталог што је чинило богату умјетничку личност овог писца.
“У тој књизи постоји једна реченица која боље него иједна друга објашњава природу Коеновог стваралаштва која гласи – отишао сам тако далеко и толико тога оставио за собом. Она свједочи о умјетничкој мисији која подразумијева потпуно предавање умјетности, служење ономе што је као вокација снашло пјесника и показује судбинску повезаност Коена са поезијом”, казао је Бајац.
Коен је врло млад објавио своју прву збирку поезије “Хајде да поредимо митологије” која садржи много онога што ће га красити као ствараоца у деценијама након тога, додао је Пауновић.
“Она је била окренута његовим великим темама религије, митологије, љубави, издаје, вјере у сваком могућем погледу и као таква била његова права пјесничка лична карта коју је употпуњавала иронија ком су се одликовале пјесме из ове збрике, али и депресија с којом је Коен већ у то вријеме почињао да се бори”, напоменуо је Пауновић.
Владислав Бајац је у једном дијелу живота био блиско повезан са Коеном и то дружење је почело седамдесетих година на грчком острву Хидри, а затим су услиједила дружења и интервјуи у чувеном Челси хотелу и многа друга књижевна дружења, саопштили су из фестивалског тима.
Бајац је казао да су све Коенове пјесме имале дуг рок и период стварања, биле су једна врста самомучења на које је он пристао од самог почетка, а биле су и условљене том врстом његове нормалности.
“Једна од пјесама коју сам превео тицала се ратова на простору бивше Југославије и она је врло сурово говорила о свим оним злим људима који припадају свим нацијама на простору бивше Југославије. Именовао их је нацијама врло конкретно, говорио о њиховим злодјелима, али тај живот је спајао са Битлсима и свим својим поетичким искуствима које је имао”, додао је Бајац.
Вече су пратиле и фотографије из приватне архиве Бајца са острва Хидра, као и пет фотографија насловних страна Коенових књига објављених у Југославији и Србији.
Модераторка ове вечери била је Олгица Маринковић, такође представница Амбасаде Канаде, закључак је саопштења.