Да су блаженопочивши патријарх Павле и велики југословенски писац Меша Селимовић били другари из истог одељења потврђује прича о школским данима двојице великана коју је испричао син њихове другарице из разреда Омер Баралић.
„Моја мајка Зада је већ са своје четири године остала без своје мајке. Тако је даљу бригу о њој преузео Задин брат, Осман. Осман је од Заде био старији 22 године, и већ је имао своју породицу, са три сина и три ћерке, па је тако његов најстарији син, Хамдо, био приближно Задин вршњак. Тако су моја мајка и Хамдо сједели у истој клупи гимназије у Тузли…
Те двадесете године прошлог века разликовале су се у много чему од данашњег, па је тако годиште ученика истог разреда доста варирало – било је разлика и по пар година. Моја мајка редовно је била најстарија у разреду, а поред тога, Хамда ју је звао „тетка“, што му је и била, па су временом и остали ученици, па чак и неки професори преузели тај надимак.
Међу ученицима из разреда који су Заду ословљавали са „тетка“ била су и два будућа великана са наших простора: Меша Селимовић и Гојко Стојчевић, који ће касније постати патријарх српски господин Павле.
Меша Селимовић је нарочито уважавао моју мајку, што показује и један догађај који ми је испричала. Хамдо се у једној прилици толико занио у удварању једној девојчици да је прекорачио вербалну границу за оно време дозвољеног понашања.
Девојчица га је тужила директору, те је Хамдо избачен из школе, и отац је био приморан да га пошаље у Београд на даље школовање. Мојој мајци је растанак од Хамде пао изузетно тешко. Сјела је на клупу у Официрском парку који се налазио у непосредној близини школе и горко је плакала.
Тада јој је пришао Меша Селимовић и утјешио је следећим речима “Немој плакати, Тетка. Не секирај се за Хамду. Паметан је он, снаћи ће се у Београду. А ти ћеш се удати. Бићеш срећна. Имаћеш пуно дјеце“.
Све што јој је рекао пророчански се остварило. Како је само погодио за децу! Јер, било нас је касније шесторо деце. Не могу прежалити што, за време његовог живота, нисам био у прилици да у неком београдском трамвају или на улици сретнем патријарха Павла. Питао бих га за своју матер. Убеђен сам да би је се сјетио. На крају крајева, била му је – „тетка“.
Извор: Aloonline.me