„Документарни филм „Како смо бранили светиње“ који је радила продуцентска кућа „Рамонда“ из Београда у сарадњи са Савезом Срба из Црне Горе, награђен је првом наградом „Златна Буклија“ у конкуренцији 300 документарних филмова на међународном Фестивалу у Великој Плани,“ ексклузивно за Регион.ало изјавио је аутор филма Жељко Чуровић.

Чуровић је за Регион.ало.рс рекао, да је филм настао као идеја да се истина не заборави. Како каже, желели су да прикажу феномен литија и разлог због којег је дошло до покретања истих.
Један део јавности је негативно коментарисао филм – „Како смо бранили светиње,“ из разлога што је значајан простор у филму дат одређеним политичарима из Црне Горе. Наиме, који је разлог због којег сте филм управо почели са посланицима из црногорског парламента?
„Чињеница стоји у томе, да није било наопаке политике, не би било ни потребе за литијама.
Политика је та која је довела до наопаког „Закона о вјероисповијести“, којим су хтјели да легализују отимање светиња и имовине СПЦ.
Читав почетни процес се одигравао у парламенту Црне Горе у коме су на крају похапшени посланици који су се супротставили таквом накарадном закону. Успротивили су се те ужасне ноћи у борби против антихришћана и њихове зле намјере, позвали народ на побуну.

Та побуна је претворена касније у величанствене литије, које су осликавале библијску слику, живог крста, од Савине Милешеве, до манастира Савина, од Савиних извора до светих Тројица, са живом молитвом на уснама и иконама у рукама, молили су Бога да их не одрине (одбаци), кадили су земљу тамјаном на челу са својим архијерејима и свештеницима и успјели у томе да одбране светиње, макар за ово вријеме. Због тога смо у филму приказали посланике који су стали уз своју цркву и на страни правде,“ објаснио је аутор филма.
Он подсећа како су снимили и свештенике и људе из народа који су учествовали на литијама, те да су сви они причали на свој начин, сопствено виђење феномена литија. Напомиње и да је намјера читавог тима који је радио на филму била часна, да се истина не заборави.
„Човјек је кварљива роба и подложан је разним утицајима. Ти утицаји су могли да промијене сваког учесника литија, као што су и промијенили поједине. Зато је потребан запис, као свједок догађаја,“ закључио је Чуровић.
Извор: Регион.ало.рс