Одлука о ликвидацији државне компаније “Montenegro works”, основаном са циљем успостављања механизма финансијског надзора над предузећима у већинском власништву државе, могла би бити донијета на сједници Владе, планираној за петак.
Наиме, Влада ће се изјаснути о предлогу Комисије за економску политику и финансијски систем (КЕП) да се покрене скраћени поступак добровољне ликвидације ове државне компаније.
Иницијатор ове анализе било је Министарство финансија, на чијем је челу Александар Дамјановић. Из овог ресора става су да је постојећи статус “Монтенегро wоркс-а” неодржив, те да би требало више година да се ова фирма, која није основана сходно Закону о привредним друштвима, уведе у законски оквир.
Након најава да би “Монтенегро wоркс” могао бити ликвидиран, огласили су се из покрета “Европа сад”, који су основали бивси министри Милојко Спајић и Јаков Милатовић. Поручили су да овој Влади не одговара ово предузеће, јер забрањује избор одбора директора по политичкој основи.
„Парадокс је и намјера Владе да, умјесто кроз ‘Монтенегро Wоркс’, политички утицај на државна предузећа смањује уз помоћ министарстава, односно оних који су у претходном периоду именовања предлагали искључиво на основу политичке припадности. Као примјер неозбиљности оваквог предлога, подсјећамо на чињеницу да је Министарство капиталних инвестиција укинуло управо Одјељење за унапрјеђење корпоративног управљања“, навели су из Покрета Европа сад.
„Монтенегро Wоркс“ је регистрован у централном регистру Привредног суда 12. новембра прошле године, док је бивша Влада, на чијем челу је био Здравко Кривокапић, одлуку о оснивању друштва донијела почетком августа.
Оснивачки капитал износио је 490.000 еура, главни заговорник идеје о њеном основању био је тадашњи министар финансија Милојко Спајић, који је у више наврата истивао да је то била и препорука у разговорима са представницима Европске комисије, ММФ-а и других међународних партнера, а због лоших примјера управљања државним компанијама.
Извршни и финансијски директор компаније МW Филип Радуловић и Јован Гошовић јуче су представили анализу стања у осам државних предузећа, базирану на јавно доступним подацима и извјештајима екстерних ревизора, а остале извјештаје најавили су до септембра.
Они јуче новинарима нијесу жељели да одговарају на питања о својим уговорима, односно евентуалним отпремнинама које би могли добити у случају раскидања уговора.
Према информацијама портала РТЦГ, уговором им је предвидјено 12 нето плата у случају раскида. Но, питање да ли у случају ликвидације фирме они имају права на отпремнине.