Министар просвјете Миомир Војиновић, учествовао је на Конгресу „Изазови квалитетног образовања на путу европских интеграција“, који је одржан у Тирани, од 11. до 13. септембра, саопштено је из тог ресора. Више стотина учесника Конгреса, размијенило је мишљења о образовању а министар Војиновић је говорио на тему инклузивног образовања. Са учесницима Конгреса, подијелио је црногорска искуства и достигнућа у инклузији дјеце са инвалидитетом и других рањивих група у образовни систем Црне Горе.
– Када је ријеч о законском и стратешком оквиру и инклузивном образовању, Црна Гора је деведесетих година 20. вијека препознала потребу да систем у области васпитања и образовања осавремени и уведе инклузивну оријентацију за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју. Као први избор и императив она похађају редовне школе, истакао је министар Војиновић додајући да континуирани утицај на развој ове области има предприступни процес у оквиру којег се Поглавља 23 и 26 експлицитно односе на права особа с инвалидитетом и инклузивно образовање.
Посебно су важне обавезујуће препоруке Комититета за праћење испуњења Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом. Министар Војиновић је нагласио да су нам на инклузивном путу кључни партнери била удружења родитеља дјеце са сметњама у развоју коју су делегирала изазове и циљеве развоја дјеце на које смо имали потребу и дужност да као друштво одговоримо.
Примарна чињеница у контексту црногорског искуства и праксе јесте да је значајно повећан број дјеце са сметњама у редовном систему. Министартво просвјете им је омогућило приступ образовању рационално и оперативно користећи ресурсе, фокусирајући се на рану интервенцију, подршку за наставу, континуитет у образовању и оспособљавању за самосталан живот и рад, унапређењу базичног образовања и професионалног усавршавања наставног и стручног кадра.
– Окосница рада са дјецом с посебним образовним потребама је Индивидуални развојно-образовни програм (ИРОП). Увели смо индивидуални транзициони план чији су циљеви, мјере и активности усмјерени на подршку ученику у процесу преласка из једног образовног нивоа у други, те из система образовања на тржиште рада тј. запошљавање, казао је Војиновић, истичући да су у том процесу од посебног значаја модуларизовани образовни програми којима се омогућава оспособљавање за обављање дијела одређеног занимања.
Он је информисао да у Црној Гори постоје три ресурсна центра, два у Подгорици и један у Котору, који пружају подршку инклузивном образовању кроз рану интервенцију, индивидуалну подршку дјеци, савјетодавни и стручни рад, обуке наставника и стручних сарадника, употребу знаковног језика, врше припрему, прилагођавање, израду, обуку за коришћење специјалних уџбеника и других специјализованих наставних средстава. За дјецу са посебним образовним потребама, у Црној Гори школе ангажују асистенте у настави као техничку подршку. Унапријеђен је и координисан систем подршке дјеци са посебним образовним потребама кроз сарадњу вртића, школа, дневних центара као услуге из области социјалне заштите која подразумијева додатну стручну подршку коришћењем локалних ресурса на нивоу заједнице.
Према ријечима министра Војиновића, школска 2022/23. ће се посебно бавити укључивањем инклузивних мјера и активности у годишње школске планове на основу примјене Индекса за инклузију и промоцију запошљавања ученика са сметњама у развоју.
Министар Војиновић је изразио задовољство учешћем на Конгресу у Тирани истичући да је размјена мишљења, нових идеја и предлога корисна за будући рад Министарства просвјете када су питању изазови квалитетног образовања на путу европских интеграција.
Током боравка у Тирани, министар Војиновић се састао са министарком просвјете и спорта албаније Евис Кусхи, са којом је разговарао о досадашњој сарадњи и иницијативама између два министарства, са посебним акцентом на образовање на албанском језику у образовним установама у Црној Гори. Заједнички закључак министара је да сарадња на пољу образовања двије сусједне државе које су на заједничком путу ка ЕУ, мора бити партнерска и пријатељска.