ВРАЋАЊЕ МПЦ ПОД ОКРИЉЕ СПЦ: Заједничкa литургијa – Загрљај помирења у Храму на Врачару

ЧИН повратка Македонске православне цркве (МПЦ) под канонско окриље Српске патријаршије, после полувековног раскола, биће озваничен сутра у Храму Светог Саве на Врачару.

ВРАЋАЊЕ МПЦ ПОД ОКРИЉЕ СПЦ: Заједничкa литургијa - Загрљај помирења у Храму на Врачару

У заветној цркви српског народа патријарх српски Порфирије и архиепископ охридски и македонски Стефан заједно ће служити Свету литургију, чиме ће договор између две цркве добити и духовну потврду.

Српска црква на литургији у Београду очекује све владике досадашње неканонске МПЦ, који ће се први пут од 1967. године учествовати у богослужењу са епископима СПЦ. Чином заједничке службе и причешћа, уз симболични братски загрљај црквених поглавара и епископа који им саслужују, како објашњавају у СПЦ, биће дефинитивно успостављено литургијско и канонско јединство две „сестринске цркве“.

– То ће бити истински велики догађај, који ће обележити наше време. Велика рана на телу наше Цркве је на путу исцељења. Договор који је направљен, тек заједничком литургијом добиће пуни смисао – кажу у Српској патријаршији.

У врху СПЦ чије је највише тело – Свети сабор – од понедељка окупљено на свом пролећном заседању у Београду, не крију задовољство оваквим епилогом црквено-политичке поделе, рођене у оквирима врхушке комунистичке Југославије. Иако је Сабор СПЦ дао јасне назнаке будућег коначног расплета овог раскола, отворених питања – није мало.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ НА ПРВОМ МЕСТУ

АУТОНОМНИ статус који је одобрен досад непризнатој Македонској цркви подразумева пуну и несметану унутрашњу самосталност. То у пракси значи да ће МПЦ бити потпуно независна на свом канонском простору. У овом тренутку није јасно да ли ће она обухватити и епархије у иностранству, за које нису добили зелено светло Васељенске патријаршије. Будућа МПЦ биће обавезна да прихвати патронат Српске патријаршије, а на литургијама ће бити на првом месту помињано име патријарха српског. Једина преостала канонска обавеза јесте преузимање светог мира – богослужбеног уља – са благословом поглавара СПЦ.

– У директном разговору са македонским епископима биће решен низ правних и црквено-управних питања важних за функционисање будуће аутономне МПЦ. То се пре свега односи на њено устројство, питање статуса епископа, свештенства и храмова постојеће Православне охридске архиепископије Јована (Вранишковског), која је од 2002. године деловала у јединству са СПЦ. Сачекаће се и одлука о поглавару аутономне МПЦ – наводе у СПЦ.

У црквеним круговима нико нема дилему да предстојећи разговори неће бити ни кратки, ни једноставни, али досадашњи ток догађаја охрабрење је за обе стране. Из угла Српске патријаршије, повратак у канонско јединство – у статус аутономне цркве – кључни је предуслов за почетак дијалога и о коначном статусу МПЦ, који за матичну СПЦ више није ни споран, нити контроверзан. Македонска црква је под неупоредиво већим притиском тамошње јавности, која у помирењу и повратку под окриље црквеног Београда види капитулацију и изневерана очекивања.

Тамошњи епископи у тишини одбијају нападе и најављују да ће остати доследни ономе што је договорено са СПЦ. У Скопљу ће данас бити одржана седница Светог синода МПЦ, на којој ће бити размотрена ситуација у светлу одлуке Сабора СПЦ. – Ови дани нам сигурно нису дати за међусобне оптужбе, лов на вештице и непотребне свађе, већ за захваљивање Богу што се вратило канонско јединство са православним светом. Молимо Свету Тројицу за мудрост пре него што предузмемо наредне кораке – рекао је митрополит Пимен из МПЦ.

Митрополит преспанско-пелагонијски Петар одлуку СПЦ оцењује као корак напред у односима две цркве:

– Ствари за нас више се не крећу уназад, већ напред. Васељенска патријаршија је наложила СПЦ да у оквиру канонског акта и црквеног предања реши административна питања између две цркве. Када Патријаршија у Београду реши ова питања, не видим шта би могло бити негативно у овом процесу.

У јавности Северне Македоније спекулише се да су се СПЦ и МПЦ већ начелно усагласиле о пуној независности МПЦ, која ће уследити након најављеног дијалога. Статус аутономне цркве, отуд, доживљава се само као прелазна фаза до пуне аутокефалије коју би у случају позитивног исхода требало да призна цели православни свет.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest