Вријеме (само)спознаје

Вријеме читања 2 минута

Луди народ за паметнија времена!

„Парче неба“ које нам је Бог намјенио за наше битисање и трошење овоземаљског времена и простора, због своје љепоте и важности често је призивао многе да га својатају, а неријетки су примјери властодржаца који су га себично чували само за себе или га бездушно покушавали продавати…

Знајући за свој вишевјековни педигре и родослов, родјена и одгајана патријахалним (породичним) васпитањем, наша стара мајка је мудро попут даме умјела да одбије оне најнамјетљивије „удвараче“, али понекад када би је остављали саму и недовољно бринули о њој, умјела је и да погријеши у процјени и тада је природно венула њена исконска душа, а и сви ми који је искрено без интереса волимо. Нажалост, тада би почели да је напуштају чак и они најодајнији и најдобронамјернији, али слаби у духу и снази немоћни, а „највише“вољели само они који су је жељели да је уновче и продају.-   

Трошећи намјењене нам овоземаљске микротренутке вјечности, живимо у спознаји значаја времена за сваког ко осјећа потребу да јој помогне и поврати, јер она је мајка сваком оном ко је искрено воли, а ми смо је (не)намјерно запоставили и можемо је лако изгубити. Сви поново сјетно желимо да осјетимо топлину мајчинског дома, који је почео да се гаси оног тренутка када је једно њено дијете себично помислило да је она само његова и да припада само њему.

Себично дијете, природно израста у особу које себи прави свој микрокосмос у ком нема мјеста за осталу „дјецу“. Одраста у самоувјерењу да је свијет само оно што он види и пожели, а родитељи који гаје такву сујету код дјетета и нијесу његови прави родитељи, него старатељи који раде у „далеком свијету“ и који би да њихово (усвојено) дијете буде налик на њих, прода мајку и топлину породичног дома, а то надомјесте материјалним вриједностима, какавим ситним поклоном.

Покушавајући да вратимо „мајку“ своме дому, ово неодрасло дијете се жали својим старатељима да га малтретира неки „луди народ“ и да жели да му узме „играчку“, коју тако силно воли и без које не може да живи.

Ускоро ћемо видјети снагу љубави „лудог народа“ и молити се Богу да несташно размажено дијете не направи још неку лудост прије него га старатељи пошаљу у поправни дом. Мајко, Вјера и љубав могу све, чекамо те баш смо те ужељели, не требају нам никакве маћехе поред Тебе живе, а не треба ти говорити како луди народ једино може да воли …. лудо.

Мајчински дом је подједнако заједнички и довољно велики да припада свима који га поштују, вратимо мајку кући и вратићемо је себи и вратићемо се себи!

Б.С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest