Вучуровић упутио примједбе на адресу тужилаштва, судства, полиције, као и на актуелне Владе која се споро односи према реформама и која, како је рекао, још увијек не ради ништа на демонтажи прошлог система
Предсједник одбора за људска права и слободе, Јован Вучуровић, оцијенио је да је 2020. година била рекордна по броју кршења људских права и вјерских слобода грађана и да су у то директно били укључени судство, тужилаштво, полиција и Агенција за националну безбједност (АНБ) “као један увезани дио тадашњег режима”.
Он је на сједници тог радног тијела на којој су разматрани извјештаји о раду Заштитника људских права и слобода Црне Горе за 2019. и 2020. годину, подсјетио на хапшења црквених великодостојника и грађана који су учестовали у литијама и другим окупљањима:
“Подсјетићу на хапшења нашег блаженопочившег митрополита, на хапшење владика, свештенства, вјерног народа, на малтретирање људи који су учествовали у литијама, на пребијања и тровања људи у Никшићу, Пљевљима, Андријевици, Беранама, Херцег Новом и другим градовима. Морам да подсјетим на шиканирање, хапшење, малтретирање И тровање невиних људи у Будви, који су бранили изборну вољу грађана у јуну прошле године”.
Он је подсјетио и на селективан приступ приликом процесуирања и хапшења због кршења епидемиолошких мјера:
“Селективан приступ када се то радило 12.маја на дан Светог Василија Острошког у Никшићу, док 21.маја када је тадашња власт организовала скупове, нико није приведен. Имали смо заиста широку лепезу повреда основних права, имали смо понижавање људи. У то су директно били укључени и полиција, Тужилаштво, судство и Агенција за националну безбједност (АНБ) као један увезани дио тадашњег режима”.
Он је казао да се нада да ће се брзо стећи услови да дође до корјенитих промјена у тим инситуцијама:
“Тек измјенама тужилачких закона, направићемо први корак када можемо говорити да ће и ова прича о заштитнику људских права и слобода добити пуни смисао и када ће грађани моћи да вам се обраћају са пуним повјерењем и вјером да ћете моћи да урадите нешто у обраћању независним институцијама, а ми тих независних институција у овом тренутку као ни протеклих 30 година, немамо”, рекао је Вучуровић.
Омбдусман Синиша Бјековић је одговорио да је институција заштитника врло јасно, доследно и благовремено, интервенисала када су поменути догађаји у питању, али да су имали проблем који се тиче несарадње са онима којима су се обраћали, односно, чија је права требало да штите.
“То је посебно значајно када је у питању Будва. Оглушили су се о наше понуде да разријешимо одређена питања и у Пљевљима. У покушају да помогнем грађанима тамо, буквално примао странке за вријеме нашег смјештаја у пљеваљском хотелу. Обавио сам и још једну, не само професионалну, него рекао бих и грађанску и локалпатриотку дужност да обавим разговоре са свим конституентима који чине политички живот у пљеваљској општини”, казао је Бјековић.
Он је казао да су одрадили све што су могли доказати и гдје су имали сарадњу потенцијалних жртава тортуре:
“Да ли смо то и у којој мјери одрадили, грађани ће довољно да суде о томе”.
Он је казао да ће примјери свештеника налазе у мишљењима институције омбдусмана који говоре о повреди права, као и повреду која се тицала митрополита која је одмах установљена…
“Понекад није све на институцији омбдусмана, а све оно гдје смо могли о томе да судимо, ми смо и мериторно одлучили о томе”.
Вучуровић је одговорио да примједбе није упутио инстутуцији заштитника, већ на адресу тужилаштва, судства, полиције, као и на актуелне Владе која се споро односи према реформама, инертна и још увијек не ради ништа на демонтажи прошлог система, преносе Вијести.
Одбор је размотрио и јендогласно подржао Извјештаје о раду Заштитника људских права и слобода Црне Горе за 2019. и 2020. годину.
Одбор није прихватио Извјештај о стању заштите личних података и стању у области приступа информацијама за 2019. и 2020. годину.
Вучуровић је казао да мисли да се и даље ради о Агенцији која је била класична партијска испостава ДПС-а и један од механизама који је служио за обрачун са некадашњом опозицијом.
“То је рађено и током прошлих парламентарних избора када је на удару ове Агенције била и коалиција “За будућност Црне Горе”.
Он је казао да је предсједник Савјета АЗЛП Сретен Радоњић један од симбола заробљене државе и заробљених институција, те да слободне Црне Горе неће бити док су на челу институција људи попут Радоњића.
“Зато ћу да предложим да гласамо против ових извјештаја”.
Радоњић је одговорио Вучуровићу да гријеши ако је дошао са предубјеђењем да се гласа против извјештаја и за 2019.и за 2020.годину, а нису чули ни резултате.
“Мислим да нема ни сврхе да много објашњавамо наше резултате ако сте унапријед таквог става да ћете да гласате против. Никад нисам радио ни против једне коалиције, ни против једне партије, искључиво у складу са законом”, казао је Радоњић.