пише: Јован Вучуровић, посланик ДФ-а
То што АНБ спаљује своје материјале и документацију, и покушава да избрише и ,,завара” прљаве трагове дјеловања те службе и бившег режима, враћа нас у реалност- да ми тек живимо 1989. годину, када су у Источној Европи падали комунистички, диктаторски режими. И док се Берлински зид сурвавао, у исто вријеме у Црној Гори се диктатура маскирала у партијско-криминалног монструма који је коначно оборен 2020. године, али мора бити срушен ДО КРАЈА како би знали и препознали да је дошла слобода.
И ово са паљењем документације тајне полиције је симболика – у Источном Берлину, у новембру и децембру 1989. изнад Министарства за државну безбједност куљали су облаци дима, што је био знак да службеници злогласног Штазија пале документа и доказе о злочинима, уцјенама, прогонима, тортури…
Иста рука пали и документацију на Жабљаку, јер нема разлике између црногорске тајне службе и Штазија, Секуритатее или СТБ-а, само што је, нетакнута, црногорска служба остала да ,,ради” и тридесет година касније, под контролом једног једног човјека и партије.
Дакле, ми смо данас на нивоу земаља које су своју диктатуру срушиле прије више од тридесет година, и поред тога што горљиво причамо о демократији, чланству у НАТО (који нема везе са демократијом) и да смо прва следећа чланица ЕУ. То апсолутно ништа не значи, треба нешто мјерљиво, опипљиво, треба ,,у потпуности” ослободити Црну Гору и њене институције свих стега и ланаца бившег режима, и да се дође до услова да правда стигне све оне који су држали овај народ под окупацијом и тортуром.
Просто је, морамо прећи пут који су, неко мање неко више болно, прешле државе некадашње источне Европе, демонтирати главне полуге Ђукановићевог злочиначког система, од АНБ до тужилаштва и судства- и радити на смјени Ђукановића са чела државе, а не кохабитацији. Без тога нема правде и демократије, а свједоци смо да пипци хоботнице и даље, итекако, реагују. Ваљда су свега овога свјесни и људи из Владе Црне Горе.
А спаљивање документације АНБ не може сакрити трагове…