За дионицу Матешево-Андријевица 400 милиона €
Влада планира да током 2023. и 2024. уложи по 200 милиона еура у изградњу друге дионице ауто-пута Бар–Бољаре, односно од Матешева до Андријевице.
Сцреенсхот ТВЦГ Сцреенсхот ТВЦГ
То се наводи у предлогу Програма економских реформи који је на јавној расправи, а према којем ће од 2022. до 2024. годишње бити издвајано по 20 милиона еура у изградњу Јадранско-јонског ауто-пута.
Оба инфраструктурна пројекта пријављена су европском Инвестиционом оквиру за Западни Балкан, одакле је стигла потврда помоћи само за другу саобраћајницу.
Како је наведено у посљедњем Извјештају Европске комисије, да би и за другу дионицу ауто-пута стигла иста врста подршке, неопходно је да се заврши кост-бенефит анализа коју финансира управо – Европска унија.
Најављена издвајања за другу дионицу ауто-пута без обзира ко ће је, у крајњем, финансирати – тако су значајно већа од износа који је првобитно процијењен.
Наиме, претходна Влада саопштила је крајем 2018. да би пут од Матешева до Андријевице требало да се гради двије године и кошта 273 милиона еура. Тада је најављено и да ће модел финансирања радова бити приватно-јавно партнерство са кинеском Еxим-банком, али се у међувремену од тога одустало.
Документ који је направило Министарство финансија и социјалног старања наводи се да ће током ове и наредне године из јавних извора финансирања бити издвојено по 50 милиона еура за прву дионицу ауто-пута, чији је посљедњи прецизирани рок завршетка такође истекао. Поред радова на другој дионици и Јадранско-јонском ауто-путу, укупна улагања у саобраћајну инфраструктуру ове наредне године биће 70 милиона, а током 2023. и 2024. по 220 милиона еура.
За енергетику су најављена улагања кроз приватно-јавна партнерства у соларну електрану Бриска Гора и вјетроелектрану Гвозд, те већинску приватну инвестицију вјетроелектране на Брајићима, затим у еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља и изградњу Хидроелектране Комарница. Уз то, инвестиције подразумијевају превођење Зете, те друга и трећа фаза енергетске ефикасности.
Према информацији МФСС, од партнерских улагања, у Бриску гору ће наредне три године дато 14,5, 14,7 односно 2,3 милиона еура. Брајићи подразумијевају улагања од 35,34 и 59,502 милиона током 2022. и 2023. године, те 2,244 милиона еура у 2024. За Гвозд су најављени пола милиона у наредној години и још три милиона еура током 2023.
За систем за пречишћавање отпадних вода у Подгорици намијењено је 16,032, затим 13,456 и 11,834 милиона еура у периоду од 2022. до 2024. године.
Иако рачуница није најпрецизније дата, према подацима из нацрта овог стратешког документа укупна улагања из државне касе у набројане инфраструктурне пројекте током 2022. године износила би 127,784 милиона, а за наредне двије године 271,329 и 277,734 милиона еура.
„Треба напоменути да су поједини пројекти у моделу симулације отпочели још 2020. Такође је важно истаћи да прогнозе и оцјене добијене примјеном модела за процјену утицаја структурних реформи и реализације пројеката на макроекономска кретања не генеришу тачне ‘прогнозе’, али одражавају структуру и односе у економији Црне Горе“, прецизирају из МФСС.
Они очекују да ће нето ефекат свих ових пројеката на реални бруто домаћи производ у наредној години бити 1,3 одсто, у 2023. биће 2,7, а у 2024. години 4,1 одсто. Прецизније, ниво БДП-а на крају 2024. године био би нижи за 4,1 одсто ако се не реализују наведени пројекти.
Подсјећамо, Министарство је дало прогнозе да ће номинални БДП током наредне три године са 4,881 милијарду порасти на 5,306 милијарди, затим на 5,66, те на 6,008 милијарди еура у 2024.
Према документу МФСС, ефекти реализације разматраних структурних мјера, заједно са капиталним инфраструктурним пројектима, имале би значајан нето ефекат у области раста приватних инвестиција – између 8,8 одсто у 2022. и 22,2 одсто у 2024. години, као и раст увоза – између 6,6 и 19,2 одсто, те извоза роба – између 6,4 и 18,9 одсто.
„Реализација поменутих пројекта имаће утицај и на тржиште рада. Нето ефекат на номиналне зараде је већи и до 4,1 одсто, запосленост већа до 1,5 одсто, а незапосленост нижа до 0,8 одсто у односу на сценарио без реализације поменутих пројеката“, прогноза је Министарства која прати анализу ових улагања.