Управо прочитах текст „Јавио се и „праидеолог дукљански“ Јеврем“ са својим виђењем да су литије демонстрације против Црне Горе!
Читање текста ме је подсјетило на моменат од прије 40-так година када сам као клинац од 10-12 година први пут чуо за дотичну индивидуу. Како је моја тетка удата за Брковића из Сеоца у Пиперима, моја породица је, иако ријетко, ишла тамо у посјете. Једном таквом приликом, моја мајка и ја, смо посјетили, сада одавно покојну, бабу О… која је сама живела тамо. Преноћили смо код ње. Ујутру је требало да путујемо и ја сам рано био спреман, али су оне биле баш расположене за причу. Током њиховог разговора у кућу уђе једна старица, без речи, пређе преко собе и сједе на столицу поред шпорета. Мајка и ја смо били по мало збуњени њеним нечујним уласком, док је баба О., не погледавши је и не прекидајући говор, само ставила џезву на шпорет. Након кратког времена, такође не прекидајући разговор, закувала је кафу, насула шољицу и ставила је на ивицу шпорета поред ове старице. Мени је све то било чудно па све вријеме нисам скидао поглед са ње. Она је брзо попила своју кафу и исто, како је без ријечи ушла, тако и отишла. Ја сам, знатижељан, одмах упитао ко је та старица и зашто само ћути. Баба О. је одговорила: ,,То је мајка онага г..нета, Јеврема Брковића, што по Загребу свашта прича и пише да ми нисмо Срби, но некакви црвени Хрвати и шта ја знам шта све још. Ми смо јој најближи и дође овако, а нико је од рођака не прима, па ја не могу да је поћерам но скувам ту кафу и радим свој посао, а она оде кад је попије. Њој је сад име „Ћут“.“
Ето тако су се некад звале мајке које роде „фукару“ и тако су се према њима односили и најближи, како у Пиперима тако и у другим крајевима. У међувремену, у Црној Гори, је стасало још фукара, па су 90-их година вратиле и ову да, заједно са сином, о трошку овог напаћеног народа, пљује по српству и свему српском.
Паја