Пише: Славица Илинчић
Зато што вјерујем:
-Да ће почети да се рјешавају нагомилани проблеми у образовању, здравству, науци и култури;
-Да ће се економијом и финансијама бавити компетентни људи;
-Да ће почети изградња правне државе у којој ће закони заиста бити на сваког једнако примјењивани;
-Да ће се престати с дискриминацијом свих појединаца и група, с партијским запошљавањем, форсирањем подобних а не стручних;
-Да ће се преиспитати неке одлуке које сматрам срамотним и дугорочно штетним по Црну Гору: приступање Натоу, признање Косова, санкције Русији;
-Да ће се спољна политика водити самосталније, без сервилног односа према било коме;
-Да ће бити подвргнуте ревизији приватизација некадашњих државних предузећа и имовина новопечених богаташа и тзв.бизнисмена, и у земљи и у иностранству;
-Да ће се отворити тајни досјеи и бити спроведена лустрација;
-Да ће држава однос са СПЦ ријешити на задовољство вјерника и да ће све вјерске заједнице помагати по реципрочном систему;
-Да ће се подстицати пољопривреда и ревитализовати село;
-Да ће се под хитно престати с уништавањем природе;
-Да ће држава радити на помирењу по свим могућим аспектима подијељеног народа.
-Да својим грађанима Црна Гора неће бити само земља, него и држава.
Свака од ових ставки могла је бити прва јер је у земљи све уништено, али сам их писала како сам се које сјетила.
Наравно да не очекујем рјешавање проблема преко ноћи, али очекујем помјерање с мртве тачке и примјетно настојање да се они почну на прави начин рјешавати.