Случај незаконите додјеле пензије Ранку Кривокапићу, бившег предсједника Скупштине и садашњем министру вањских послова, за сада је окончан тако што је само поступајућа службеница – начелница за ино осигурања Снежана Лазовић због тешке повреде радне обавезе дисциплински кажњена са умањењем плате за 40 одсто за шест мјесеци.
Рјешењем о пензионисању Кривокапића, прво од 4. децембра 2020. утврђена је његова пензија на 1.479 еура а затим новим рјешењем од 15. децембра 2020. на 1.934 еура. Нјему је тада право на пензију признато на основу члана 108 Закона о спречавању корупције, који је увећавао износе пензије за високе државне службенике, али је тај члан Уставни суд укинуо у априлу 2017. године. Нјему је тада Фонд ПИО признао ово право јер је захтјев за пензионисање наводно предао Министарству рада и социјалног старања 29. новембра 2016. Године, преноси портал Вијести.
Фонд ПИО је након вођења другостепеног поступка у августу прошле године укинуо рјешење о пензионисању уз захтјев да Кривокапић врати осам примљених пензија од по 1.934 еура, односно укупно скоро 16 хиљада еура. Кривокапић је уложио жалбу Управном суду, код којег је поступак још у току.
Лазовић је у својој изјави дисциплинској комисији навела да је неспорно да је при одлучивању направила грешку у корист Кривокапића на тај начин што је занемарила правне посљедице одлуке Уставног суда, о чему, како је рекла није била упозната. Она је више пута навела да је за одлучивање рјешавања и потписивање овог рјешења овластила тадашња директорица Јадранка Милошевић (ДПС), која је имала потпуни увид у тај предмет.
Милошевић је са позиције директора смијењена у јуну 2021. године, а затим је престао и радни однос у Фонду ПИО, због чега против ње могао бити вођен дисциплински поступак. Нова управа Фонда ПИО је против Јадранке Милошевић поднијела кривичну пријаву коју је тужилаштво одбацило. Фонд је поднио и захтјев за ревизију такве одлуке, али је Врховно државно тужилаштво одбацило неколико дана прије промјена у тој институцији. Влада је почетком августа ове године поставила Јадранку Милошевић у управни одбор Фонда ПИО.
Лазовић пред дисциплинском комисијом наводи да је тадашња директорица Милошевић позвала почетком децембра 2020. године и уручила јој захтјев за признавање права на старосну пензију Ранку Кривокапићу. Она наводи и да јој је Милошевић тада усмено казала да поступи по том захтјеву.
Лазовић је навела да је она спорно рјешење донијела и потписала, након што је за то овластила тадашња директорица, као и да је увид у рјешење имала Милошевић након што је то тражила од ње. Она је казала и да је тадашња директорица знала и видјела датум на захтјеву из 2016. године и да је била у потпуности упозната са предметом.
Помоћница директора Милка Врањеш, је као претпостављена Снежани Лазовић, истакла да је директорица Фонда имала право да на начелницу Лазовић пренесе право одлучивања и потписивања рјешења. Врањеш је навела да јој је Лазовић мејлом упутила захтјев за технички приступ апликацији за рјешавање предмета и да га је она само прослиједила Сектору за информационе технологије. Врањеш је казала да није тада имала увид у сам предмет, као и да није знала да се захтјевом тражи пензионисање по Закону о спречавању корупције, нити да је захтјев предат 2016. године.
Она је навела да је свим начелницима, па и Лазовић, омогућен приступ каталогу прописа гдје се налази и Одлука Уставног суда из 2017. године о укидање члана закона по којем је тражено пензионисање. Казала је и да је накнадни увид у предмет имала у јуну 2021. године, након захтјева новог директора, као и да је утврдила да је Лазовић рјешење донијала супротно Уставу Црне Горе због чега је и дала предлог за покретање дисциплинског поступка против ње.
Службеницу Лазовић је у дисциплинском поступку заступао адвокат Никола Мартиновић, који је и адвокат Ранка Кривокапића у спору против Фонда ПИО.
Мартиновић је казао да се према закону о управном поступку благовременост захтјева према времену када је први пут предат, а ако је предат ненадлежном органу онда је он дужан да предмет уступи надлежном органу са тим да се рок рачуна од дана првог пријема.
Ранко Кривокапић је захтјев за пензионисање, према изводима из документације, предао Министарству рада и социјалног старања 29. новембра 2016. године на име тадашњег државног секретара Николе Дедеића, функционера ДПС-а. Истог дана је Дедеић одлуком Владе постављен за замјеника генералног секретара Владе. Како захтјев није био насловљен на Министарство већ на особу, службеници министарства га нису отварали нити су га слали Дедеићу на нову функцију. Тај захтјев је наводно откривен тек у новембру 2020. када се министарству поново обратио Кривокапић. Нова Влада је изабрана у децембру 2020. године, а промјене у Фонду ПИО десиле су се тек у јуну 2021.
Вранеш је у изјави пред дисциплинском комисијом појаснила, да се иако је захтјев предат прије одлуке Уставног суда не може примијенити члан 152 Устава, јер није био правоснажно окончан у моменту доношења одлуке Уставног суда.
Афера о незаконитој пензији високог државног функционера откривена је након што је ПЦНЕН тражио податке о овом пензионисању.
Према изјави службенице одсјека за правне послове Иване Радуловић, она је захтјев одбила након што је то од ње усмено захтијевала тадашња директорица Милошевић.
ПЦНЕН се жалио Агенцији за заштиту података која је поништила рјешење Фонда о одбијању захтјева за приступ подацима.
Милошевић одбија и ново рјешење дан пред своју смјену 14. новембра 2021. године уз образложење да Ранко Кривокапић није остварио право за пензију код Фонда ПИО. Милошевић је у том званичном документу изнијела неистину, јер је од почетка била упозната са предметом и знала је да Кривокапић већ шест мјесеци прима пензију од скоро двије хиљаде еура.
Извор: ПЦНЕН