Није то било који град, ипак је то Мојковац! Град херој! Наш Термопил!
Урошев град, којег је Мојковачка битка уписала у незаборав а њене јунаке у бесмртност. Жртвом да браћи помогну уткали су себе у темељ нераскидивог братства Црне Горе и Србије! Очекујем да ће једна од првих одлука нових власти бити да се поново дан Мојковачке битке обиљежава као дан опстине. Досадашња власт је увела обиљежавање другог датума, одрекла се једног од највећих датума наше историје, а онај ко се одрекао Мојковачке битке тешко да се има чиме поносити. Град са тако славном прошлошћу заслужује извјесну будућност. Зато драги Мојковчани за број 6 ЗА БУДУЋНОСТ која ће поштовати, уважавати и његовати вриједности славне прошлости овог града.
Урошев град није садашњи Мојковац, него околина и залуд се не говори за данашњи Мојковац – сви пролазе, а нико не свраћа. Будале су га неписмене уништиле јаловиштем, као и Тару. Иначе, доста становништва су дпс јуришници, удбаши, комунисти. Поређење са Термопилом није најсрећније одабрано зато што се Термопил, односно дио аутопута који прелази туда назива ,,потковица смрти“, због бројних саобраћајних трагедија. Али, треба учити и учити, па онда писати и причати и многи ће прије помислити на то него на чувену битку између Спарте и Персије, јер је много неписмених и необразованих, нажалост, и то у редовима власти од 1945. и у редовима опозиције, кад се појавила.