СДТ УТВРДИЛО ДА ЈЕ ДРЖАВНА КАСА ОШТЕЋЕНА ЗА ВИШЕ ДЕСЕТИНА МИЛИОНА ЕУРА
Звецкају лисице због гаранција за КАП
Извиђај је при крају, одлука ће бити донесена за који дан, саопштио “Вијестима” извор из тужилаштва. Према сазнањима “Вијести”, спорне су гаранције које је КАП добио 2009. и 2010. године, када је министар финансија био Игор Лукшић, а премијер Мило Ђукановић. СДТ од 2014. испитује случај након што је државном ревизијом утврђено да је Влада дала гаранцију тешку 135 милиона еура без одговарајућих контрагаранција и уз значајан ризик од активирања…
Обављали функције премијера и министра финансија у доба гаранција за КАП: Ђукановић и Лукшић, Фото: Вијести
Специјално државно тужилаштво (СДТ) утврдило је да је држава оштећена за више десетина милиона еура одлуком ранијих влада да изда гаранције за кредит подгоричког Комбината алуминијума (КАП).
Извор из тужилаштва на чијем челу је Миливоје Катнић саопштио је “Вијестима” да је то утврђено извиђајем који је при крају, нагласивши да се наредних дана очекује доношење одлуке у том предмету.
Према сазнањима “Вијести”, спорне су гаранције које је је КАП добио 2009. и 2010. године. Министар финансија тада је био Игор Лукшић, а на челу Владе био је Мило Ђукановић.
Лукшић је од децембра 2010. до децембра 2012. године био предсједник владе.
Како је КАП добио гаранције владе, тужилаштво је почело да испитује још 2014. године, на основу извјештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) објављеног 2013. године у којем су провјеравали издате гаранције у 2009, 2010. и 2011. години.
Ревизијом је утрђено да је Влада дала 135 милиона еура гаранција за кредите КАП-а, без одговарајућих контрагаранција и уз значајан ризик од њеног активирања.
Штета због гаранција датих КАП-у пала је на терет пореских обвезника и износила је 137 милиона еура…
Утврђено је и да су КАП, Жељезничка инфраструктура, “Побједа”, Жељезара… тих година добили гаранције без детаљне анализе финансијског положаја и економске одрживости Програма финансијског реструктурирања корисника државних гаранција, али и без одговарајуће процјене могућих посљедица активирања гаранција на државни буџет.
Ревизори су тада утврдили и да прије одобравања издавања гаранција КАП-у није рађена процјена ризика.
Због тога држава је платила око 127 милиона еура за кредите код Деутсцхе, ОТП и руске ВТ банке, а касније су због тога увели таксе на СИМ картице, замрзнули пензије, увели кризни порез, повећали порез на додату вриједност (ПДВ)…
ОДЛУКА ЗА НЕКОЛИКО ДАНА
Предметом додијељеном специјалној тужитељки Лидији Вукчевић након формирања СДТ-а, нијесу обухваћене гаранције за остала предузећа, већ само оне дате КАП-у.
Према сазнањима “Вијести”, Вукчевићева и њени сарадници у том обимном предмету спровели су бројне истражне радње, више економско-финансијских вјештачења, али и предузели друге активности на основу чега ће бити донесена одлука.
Извор из СДТ-а казао је да је за доношење одлуке потребно да специјална тужитељка добије још један документ, који ће, како очекују, на њеном столу бити најкасније прекосјутра.
Након тога, објаснио је саговорник “Вијести”, очекује се и да Вукчевићева отвори истрагу против више особа због злоупотребе службеног положаја, а могуће и других кривичних дјела.
Саговорник из СДТ-а због тајности поступка није прецизирао ко је, од потенцијално сумњивих, на списку специјалне тужитељке, али је казао да су међу њима “звучна имена” из некадашње Владе и чланови њених комисија.
ИЗВЈЕШТАЈ РЕВИЗОРА
Ревизори су 2013. године објавили да је КАП 31. децембра 2008. године имао акумулирани губитак од 284.325.000 еура, који је био многоструко већи од основног капитала који је износио 53.625.987 еура и укупних обавеза од 408.415.000 еура, те је постојао значајни ризик од активирања датих гаранција.
“Анализом Уговора о поравнању из 2009. године утврђено је да је Влада давањем државних гаранција за кредите КАП-у у износу до 135.000.000 еура без одговарајућих контрагаранција преузела значајан ризик од њиховог активирања”, пише у налазу ДРИ.
Они у том документу цитирају и налаз комерцијалног ревизора “Ернст анд Yоунг”, који је упозорио на неспособност КАП-а да измирује обавезе у току редовног пословања и уздржао се од давања мишљења на финансијски извјештај КАП-а за 2008. годину, према којем је фабрика у тада већинском власништву ЦЕАК-а пословала са губитком од 58 милиона еура.
Упркос обавези, надлежна министарства, ни након што је то од њих више пута тражено, ревизорима тада нијесу доставила званичан захтјев КАП-а за издавање државних гаранција, ни анализу сврсисходности њиховог одобравања.
“Субјекти ревизије нијесу презентирали ДРИ захтјев КАП-а који се мора поднијети Министарству финансија за издавање државних гаранција на кредите са прилозима, извјештај Министарства финансија о сврсисходности издавања државних гаранција на кредите, стручну анализу и оцјену финансијског стања и способности КАП-а да враћа дугове и оцјену економске одрживости достављеног Програма финансијског реструктурирања КАП-а на основу којих Министарство финансија предлаже давање државних гаранција на кредите, процјену фискалног утицаја уговора и гаранција за кредите КАП-а Министарства финансија које је требало урадити на основу Упутства о процјени фискалног утицаја на буџет, процјену фискалног ризика за буџет од издавања државних гаранција, као ни мишљење Министарства финансија на захтјев Министарства економије за давање државне помоћи са гаранцијама на кредите”, прецизирано је у извјештају ДРИ.
ПРИЈАВЉЕНИ И ПРИЈЕ ДЕЦЕНИЈУ
Због издатих гаранција за КАП, посланици Покрета за промјене су у мају 2011. године поднијели кривичне пријаве против бившег премијера и актуелног предсједника државе Мила Ђукановића и још седам особа – Олега Дерипаске, Бранимира Гвозденовића, Бранка Вујовића, Михаила Бањевића, Вјечеслава Крилова, Вујице Лазовића и Анђелка Лојпура.
Од формирања предмета, сви одговори из тужилаштва у јавности су били “да вјештаци економско-финансијске струке раде вјештачење”, или да “тужилаштво од вјештака тражи додатна вјештачења”.
Према ранијим одговорима, тужиоци су још одавно прикупили потребну документацију и податке од надлежних државних органа, ангажовали стручна лица и судске вјештаке ради давања стручног налаза и потребних обавјештења, али и саслушали одређени број особа.
Члан Сената ДРИ Бранислав Радуловић раније је “Вијестима” казао да су на основу закључака Скупштине (Одбора за економију, финансије и буџет) урадили ревизију дугова КАП-а која је окончана у априлу 2013. године и већ 4. јула исте године Врховном државном тужилаштву, поред коначног извјештаја, доставили и комплетну документацију на којој је заснована ревизија.
ДРУГА ПРИЈАВА
Двије године након ПзП-а због незаконитог издавања државних гаранција за кредите КАП-а, кривичну пријаву против више тадашњих Владиних функционера поднијела је и Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС).
Они су ВДТ-у тада пријавили Ђукановића, Лукшића, предсједник Комисије за контролу државне помоћи Митра Бајчету, бившег министра економије Бранка Вујовића, некадашњег директора Фонда пензијско-инвалидског осигурања и тадашњег министра финансија Радоја Жугића, бившег директора Завода за запошљавање Зорана Јелића и службеника Фонда за развој Бранислава Јанковића.
У пријави су тада навели да се они сумњиче да су тешком злоупотребом службеног положаја у продуженом трајању, донијели низ штетних одлука које су резултирале издавањем државних гаранција за кредите КАП-а у укупном износу од 131,6 милиона еура. “Активирањем ових гаранција наступа штета за државни буџет, што је само дио онога што ће из џепова грађана бити исплаћено како би се намирили дугови које су власници КАП-а направили. Када се има у виду да у ову суму нијесу урачунате камате и трошкови одобрених гаранција, онда је јасно да су размјере Владине погубне политике према КАП-у неупоредиво веће и данас је свима постало јасно да је угрожен финансијски систем државе због послова Ђукановића са руским олигархом Олегом Дерипаском.
Подсјећамо да је Ђукановићева Влада прву штетну одлуку донијела још 2005. године када је тада најзначајнија компанија у земљи продата фирми регистрованој у офшор зони на Кипру, са капиталом од баналних 1,7 хиљада еура, о чему је домаћа јавност сазнала годинама касније. Иза те фирме стоји низ Дерипаскиних компанија сакривених на офшор дестинацијама на Джерсију и Британским Дјевичанским Острвима, што суштински значи да Влада већ на старту није заштитила јавни интерес, јер се у случају спора са новим власницима могла наплатити само вриједношћу капитала кипарске фирме, који је 1,7 хиљада еура”, пише у пријави поднијетој у јулу 2013. године.
Истакли су да је Влада са руским власницима 2009. године, потпуно незаконито и противно здравој економској логици, закључила Уговор о поравнању којим је Русима одобрила 300 милиона еура државне помоћи, од чега се 131,6 милиона односило на државне гаранције за кредите КАП-а.
Vijesti