Зеца можда нема у Библији, али су зато паганска вјеровања препуна прича о њему. Изворни “васкршњи зец” древни је симбол плодности и поновног рађања.
Легенда вероватно потиче из англосаксонских крајева. Тамо постоји прича о богињи прољећа и поновног рађања Еостери чији је пратилац зец. Наиме, мит каже, једне године, богиња је закаснила са доласком на земљу и мраз и зима су потрајали све до маја. Када је коначно дошла, у шуми је затекла промрзлу птичицу на самрти. Жалосна што види да птица умире, Еостера ју је претворила у зеца дајући јој крзно да је заувек греје.
Прича каже, како је овај зец у суштини и даље био птица, он је снио јаје у част богиње која га је спасила од смрти. Зец би јајима дочекивао богињу сваки пут када би она, баш негдје у вријеме пролећне равнодневице, дошла на земљу и донијела прољеће.
Зец који доноси поклоне
Спајање зеца са јајима и Васкрсом вјеровано се одиграло почетком XVI вијека у Њемачкој гдје постоје записи о томе колико су дјеца жељно ишчекивала долазак “Oschter Haws-a” – зеца који на васкршње јутро полаже обојена јаја у гнијезда.
Осим тога, он је провјеравао да ли су дјеца била добра или не и доносио је поклоне само доброј (нешто слично као Деда Мраз).
Овај обичај њемачки досељеници пренијели су у Америку почетком XVIII вијека, а глобализација, масовна култура и индустија забаве су последњих деценија учинили остало –“Oschter Haws”, “Easter Bunny” , или Васкршњи Зец, постао је тако највећи комерцијални симбол Васкрса.
Зец је у наше крајеве стигао прво у она мјеста која су била у додиру са германском културом, а касније, почетком 20. вијека, проширио се и на остале крајеве.
Извор: Историјски забавник