Напад Данијела Живковића на вјековну Српску православну цркву у Црној Гори и на наше удружење представља врхунац политичког лицемjерја и самопонижења, због чега може искључиво да изазове осјећање сажаљења, па чак и презира.
Поред толико посланика владајуће коалиције, Данијел Живковић из Пљеваља се први нашао да нападне литије које је организовала Црква и дописе које је наше удружење упутило највишим међународним адресама, а које су посвећене евидентном прогону једине канонске и државотворне цркве у Црној Гори, дискриминацији Срба и говорника српског језика у Црној Гори. Први се нашао да нападне и наше билборде на којима се налази порука са литија: Не дамо светиње!, а онда и да искористи прилику да на бестидан начин лажно оптужи и саму Цркву.
Прије свега, ми нисмо „извјесно“ већ стварно удружење, које се посвећено бави реализацијом својих програмских активности, баш као што је стварна чињеница да је Данијел Живковић изопштен из Цркве у којој је крштен, након што је пристао да учествује у прогону и покушају њеног гашења и отимачини светиња.
Дјелује да је овим нападом на једину историјску Српску православну цркву у Црној Гори, а онда и на наше удружење и на поруку: Не дамо светиње!, Данијел Живковић озваничио своју кандидатуру за тзв. епископа у партијској цркви ДПС-а и рашчињеног Мираша Дедеића, што представља јединствен примјер у савременој Европи и цивилизованим свијету да једна партија намерава да праву цркву, која самим тим и не би била црква, нити би чувала православни идентитет Црне Горе.
Нама је јасно зашто Данијел Живковић помиње некакво кукавичје јаје, покушавајући да на беспризоран начин увриједи Цркву и православне вјернике. Зато што је дубоко у себи свјестан да је он сам кукавичје јаје које је ДПС подвалила Пљевљима са циљем организоване преваре њених грађана, имајући у виду да се као посланик и високи функционер владајуће партије никада није борио нити изборио за било шта што је у виталном интересу ове општине и сјевера Црне Горе.
Остаће упамћен и по томе што, док су његове колеге покушавале да имитирају Мила Ђукановића, Живковић се фокусирао да имитира Брана Гвозденовића јер је линијом мањег отпора закључио да само тако може обновити мандат. И док је он четири године “скидао” Гвозденовића, сад је помислио да може скидати и наше билборде са поруком: Не дамо светиње!, који га подсјећају на издају свог народа и на прогон Цркве у којима свјесно учествује.
С обзиром на то да ћемо као удружење, колико је сутра, тражити и од власника билборд површина у Пљевљима да нам омогуће закуп површина за наш билборд: Не дамо светиње!, препоручујемо Данијелу Живковићу да искористи своје везе и утицај да нам овај посао олакша, тачније да спријечи очекивану опструкцију, не би ли бар почео да се искупљује пред Богом и пред људима, ако за то већ није касно.
Вјерујемо да, као „велики јунак“ који би да прогони Цркву и отима светиње, Данијел Живковић неће бјежати од даље полемике коју је сам тражио.
Владислав Бојовић, директор удружења Сарадња за будућност-Црна Гора-Србија-Република Српска