Zvanična Crna Gora imaće svog predstavnika u Kninu na hrvatskoj državnoj proslavi godišnjice zločinačke vojno-policijske operacije „Oluja”, čime je potvrđena najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će Podgorica stati uz Zagreb u obeležavanju akcije u kojoj je iz Krajine prognano više stotina hiljada Srba.

Otpravnik poslova Ambasade Crne Gore u Hrvatskoj prisustvovaće 5. avgusta u Kninu obeležavanju takozvanog Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 31. godišnjice „Oluje”, potvrdilo je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore podgoričkim „Vijestima”.

Iz resora kojim rukovodi Ervin Ibrahimović saopšteno je da je prisustvo crnogorskog diplomate deo redovne diplomatske prakse i izraz uvažavanja prema državi domaćinu i njenim zvaničnim obeležavanjima. Odluka je dodatno obrazložena potrebom negovanja dobrosusedskih odnosa, dijaloga i regionalne saradnje, kao i činjenicom da su Crna Gora i Hrvatska susedne države i saveznice u NATO-u.

„Takvim objašnjenjem Podgorica pokušava da jedno duboko istorijsko, moralno i nacionalno pitanje svede na diplomatski protokol. Međutim, odlazak zvaničnog predstavnika Crne Gore u Knin je prisustvo proslavi operacije koja je za Hrvatsku državni praznik, a za srpski narod simbol masovnog progona, ubistava, nestanaka, spaljenih sela i trajnog etničkog čišćenja Krajine“, navodi se u tekstu.

Posebno se ukazuje i na ćutanje političkih predstavnika koji su mandate dobili zahvaljujući glasovima srpskog naroda:

„Ukoliko nisu znali za odluku Ministarstva spoljnih poslova, to pokazuje koliko je njihov uticaj u vlasti beznačajan. Ukoliko su znali i prećutali, njihovo ćutanje predstavlja prećutno pristajanje na politiku koja neposredno vređa nacionalno osećanje ljudi čijim su glasovima dobili funkcije.“

Kako se dalje navodi:

„Ne može se istovremeno tražiti podrška srpskog naroda, pozivati na zaštitu njegovih prava i ćutati dok državni predstavnik odlazi na proslavu operacije u kojoj je taj narod prognan sa svojih vekovnih ognjišta.“

Autor posebno ukazuje i na odnos prema ljudima koji su spas od ratnih dešavanja i progona pronašli u Crnoj Gori:

„Tako se došlo do apsurdne i ponižavajuće situacije u kojoj država koja za tri decenije nije pronašla pravedno rešenje za mnoge ljude koji su spas od progona potražili na njenoj teritoriji, bez teškoća je pronašla diplomatsko obrazloženje da njen predstavnik prisustvuje proslavi akcije od koje su ti ljudi bežali.“

U završnici teksta postavlja se i pitanje šta se suštinski promenilo nakon izbora 30. avgusta 2020. godine:

„Promenila su se imena ministara, partijski odnosi i sastav parlamentarne većine, ali se nije promenila politika prema najosetljivijim pitanjima srpskog naroda. Zvanična Crna Gora i dalje pokazuje više razumevanja za hrvatsku državnu proslavu „Oluje” nego za osećanja sopstvenih građana koji u toj operaciji vide jednu od najvećih nacionalnih tragedija savremene srpske istorije.“

Čitav tekst o odluci zvanične Crne Gore da pošalje svog predstavnika u Knin na obeležavanje godišnjice „Oluje“, kao i o ćutanju političkih predstavnika koji su mandate dobili srpskim glasovima, možete pročitati klikom na link.

Bonus video:

Najbolji fudbaler Mundijala odmara na Durmitoru