Nakon što su hrvatski mediji RTL i „Jutarnji list“ objavili informaciju da su trojica muškaraca uhapšenih zbog sumnje da su podmetnuli seriju požara u okolini Zadra hrvatski državljani srpskog porekla, usledila je lavina optužbi na račun Srba.
Iako je istraga još u toku i tek treba da se utvrde sve okolnosti požara, kao i eventualna odgovornost osumnjičenih, društvenim mrežama počele su da kruže desetine neproverenih tvrdnji kojima se odgovornost za požare povezuje sa Srbima kao narodom.
Situaciju dodatno čini zabrinjavajućom činjenica da su u međuvremenu dvojica državljana Srbije pretučena na Pagu, dok veliki broj građana Srbije tokom letnje sezone boravi ili radi u Hrvatskoj.
Umesto da se sačekaju rezultati policijske istrage i utvrdi ko je odgovoran za podmetanje požara, bez obzira na nacionalnost, pojedinci su slučaj iskoristili za otvorene antisrpske poruke, etiketiranje i pozive usmerene protiv Srba.
Dvojica državljana Srbije pretučena na Pagu
Dvojica državljana Srbije, starosti 24 i 21 godinu, pretučena su na Pagu, a lokalna policija sumnjiči trojicu muškaraca za napad.
Prema nezvaničnim informacijama, mladiće, koji su zadobili lakše povrede, napali su pijani muškarci koji su ih navodno vređali na nacionalnoj osnovi.
Ovaj incident dodatno je podigao tenzije u trenutku kada se na društvenim mrežama šire brojne optužbe na račun Srba.
Dodatnu konfuziju izaziva i veliki broj kontradiktornih informacija u vezi sa požarima, od kojih je mnoge u ovom trenutku gotovo nemoguće nezavisno proveriti.
Četvoro uhapšenih zbog požara
Policija je 15. avgusta uhapsila četvoro ljudi: trojicu muškaraca starosti 46, 45 i 42 godine, koji su državljani Hrvatske, kao i 33-godišnju državljanku Poljske.
Oni se sumnjiče da su izazvali požare u Zadru, na gradskom području Bili Brig, kao i na području Zemunika Donjeg, Galovca, Donjih Biljana, Zapužana, Zemunika, Zagrada, Lišana Tinjskih, Škabrnje i Benkovca.
Međutim, nakon saopštenja zadarske policije, RTL i „Jutarnji list“ objavili su da su uhapšeni muškarci hrvatski državljani srpskog porekla.
Ubrzo nakon toga nacionalnost osumnjičenih postala je jedna od glavnih tema na društvenim mrežama, iako eventualnu krivicu tek treba da utvrde nadležni organi.
Počelo je etiketiranje Srba, a u pojedinim objavama otišlo se toliko daleko da se spekuliše da je motiv navodnog podmetanja požara osveta zbog hrvatskih vojnih akcija „Bljesak“ i „Oluja“. Pojavili su se i komentari u kojima se poziva na proterivanje Srba u Srbiju.
Prenete su i informacije o automobilu sa niškim registarskim oznakama koji se navodno ubrzano udaljavao sa mesta na kojem je izbio požar. Istovremeno su objavljeni snimci za koje se tvrdi da prikazuju podmetanje vatre.
U moru takvih informacija teško je razdvojiti ono što je potvrđeno od spekulacija, ali etiketiranje čitavog naroda pre okončanja istrage svakako dodatno podiže tenzije.
Kajkić optužio i BIA
Lavina tvrdnji nastavila se na društvenim mrežama.
Nikola Kajkić, predsednik Nacionalnog sindikata MUP-a Hrvatske, objavio je post u kojem je za požare optužio srpsku Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), tvrdeći da „najmanje tri ćelije BIA podmeću požare u Hrvatskoj“.
Za takvu ozbiljnu tvrdnju u javnosti zasad nisu predstavljeni dokazi.
Jedan korisnik Fejsbuka otišao je korak dalje, povezujući požare čak i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem:
„Svi su zaboravili jednu važnu stvar ili više važnih stvari. Da je Vučić rekao Srbima da ove godine ne idu u Hrvatsku na more.“
Takve objave pokazuju koliko brzo neproverene informacije mogu prerasti u teorije koje čitav događaj pokušavaju da predstave kao organizovanu akciju usmerenu protiv Hrvatske.
Linta: U toku novi talas antisrpske kampanje
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je povodom optužbi da su Srbi odgovorni za navodno podmetanje požara da je u toku novi talas antisrpske kampanje.
On smatra da se na taj način pokušava skrenuti pažnja sa aktuelne afere u vezi sa nelegalnim odlaganjem opasnog otpada u Gospiću.
Linta je u saopštenju ocenio da optužbe kojima se Srbi terete za namerno podmetanje požara na području Benkovca i okolnih mesta predstavljaju kontinuitet raspirivanja mržnje i netrpeljivosti prema srpskom narodu.
„Mnogi na društvenim mrežama šire bednu mržnju i pozivaju na nasilje, što potvrđuje postojanje antisrpske atmosfere u Hrvatskoj“, rekao je Linta.
On smatra da se pričom o požarima pokušava potisnuti afera koja se odnosi na višegodišnje nezakonito odlaganje opasnog otpada iz Slovenije, Italije i Nemačke u Gospiću.
„Na lokaciji u Gospiću je pronađeno čak oko 37.000 tona otpada, među kojim su ostaci elektronske i medicinske opreme, plastika i drugi materijali. Čudno je da dosad za ovu aferu nisu optuženi Srbi. Čitava priča o namernom podmetanju požara od strane troje Srba i Srpkinje koja ima poljsko državljanstvo deluje providno i amaterski“, rekao je on.
Linta je upitao i ko bi nosio kante sa benzinom i palio travu na mestu gde svako može da ga vidi i prijavi policiji.
„Posebno je smešna 'činjenica' da ih je tokom podmetanja požara razotkrio stariji bračni par koji je čak stigao da zapiše registarske tablice automobila u kome su se navodni piromani vozili. Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Ivan Anušić uzima sebi za pravo da javno presuđuje i govori da je čak u pitanju terorizam“, naveo je Linta.
Glavni svedoci sve videli usred noći
Novinari hrvatskog portala „24 sata“ objavili su izjavu žene koja tvrdi da je videla paljenje vatre kod Škabrnje, nedaleko od Zadra.
Ona je ispričala da se sve dogodilo po mraku i da su ona i suprug zaustavili automobil, nakon čega su slučaj prijavili policiji.
„Videli smo automobil pored nas. Ja sam videla četiri osobe, dve su bile napolju. Jedan je vikao na mog supruga: 'Šta te briga šta ja radim?'. U tom trenutku sam tražila telefon da snimim. Pozvala sam policiju, pročitala im registraciju automobila i oni su tada pobegli. Policija je brzo reagovala. To je bilo u sekundi. Bili smo sa dvoje dece, bili smo uplašeni“, rekla je ona.
Dodala je da joj je „žao što će porodica te budale da pati“.
„Da se ponovo dogodi, opet bih to uradila. Nije nas strah, bilo me je strah kad sam videla muža da ide prema njima nakon što je ugasio vatru. U tom trenutku mi je bilo važno da se vatra ugasi“, poručila je.
Dok policija i pravosuđe ne utvrde šta se zaista dogodilo i ko snosi odgovornost za požare, nacionalnost osumnjičenih ne može biti osnov za kolektivno optuživanje Srba. Posebno zabrinjava kada se takva atmosfera preliva sa društvenih mreža na incidente u kojima bi ljudi mogli biti ugroženi samo zbog toga što dolaze iz Srbije.
Bonus video:
Komentari (0)