"Сцене које гледамо у Украјини уопште нијесу нове у овом вијеку… Такве сцене смо гледали у својој домовини деведесетих година", рекла је посланица ДФ-а
У Скупштини је у току расправа о протоколима о приступању Шведске и Финске НАТО-у, који треба да омогући тим државама да постану чланице Алијансе.
Влада је 18. јула усвојила предлоге закона о потврђивању Протокола уз Сјеверноатлантски уговор о приступању Краљевине Шведске и Републике Финске, које треба да усвоји Скупштина.
Генерални директор за НАТО и политику безбједности у Министарству вањских послова Владимир Вучинић казао је да је главни циљ доношења ових закона стицање формално правних претпоставки за упућивање позива Финској и Шведској да приступе НАТО-у.
"Наша намјера је да као пријатељска држава, и као снажан заговорник политике отворених врата НАТО-а, благовременим потврђивањем ових протокола дамо додатни допринос еуроатлантској перспективи Финске и Шведске, али самим тим и додатној стабилности еуроатлантског простора", рекао је Вучинић.
Подсјетио је да је формални позив за приступање Финској и Шведској упућен током недавног самита у Мадриду, а да су протоколи потписани 5. јула.
"Чланством ће се извршити надградња већ високог нивоа операбилности између НАТО-а са једне, те Финске и Шведске са друге стране", поручио је он.
Он је додао да након што буде окончана ратификација у свим земљама НАТО-ао генерални секретар Алијансе ће упутити позив Финској и Шведској да приступе НАТО-у.
Посланик ДПС-а Андрија Николић рекао је мало која тема као ова сугерише у каквој се безбједносној кризи налазио данашњи свијет.
Рекао је да се сада гледају сцене какве нијесу виђене од Другог свјетског рата, сцене масовних прогона, рушења, убијања цивила…
"А с друге стране имамо својеврсну спољнополитичку револуцију чије је кључно обиљежје крах концепта неутралности. Управо се на примјеру Шведске и Финске то најбоље види", рекао је Николић.
Он је поручио да грађани Црне Горе треба да знају да Русија не води рат само против Украјине, већ против Запада и цијелог демокаратског свијета.
"Нико у овом сукобу није остао неутралан, почев од Шведске и Финске са дугом традицијом неутралности", казао је Николић.
Посланица Симонида Кордић (ДФ) рекла је да Црна Гора нема неку кључну улогу у случају приступања Шведске и Финске НАТО-у.
"Можда бисмо жељели да буде тако, али сама њена величина утиче на њен међународни утицај”, рекла је Кордић.
Она вјерује да ће Скупштина усвојити ове протоколе, јер су одлуку о учлањењу донијели парламенти Шведске и Финске па би било неозбиљно да их Црна Гора у томе кочи.
"Слажем се, драматично се мијења безбједносна архитектура свијета. Али промјена није почела од ове године, нити од рата у Украјини. Нажалост, сцене које гледамо у Украјини уопште нијесу нове у овом вијеку… Такве сцене смо гледали у својој домовини деведесетих година, није то било тако давно. Гледали смо то у Сирији, Авганистану, Либији, Јемену и даље… Стање сукоба је редовно стање у свијету данас и каква је утицај војних савеза на такве сукобе је тема коју можемо легитимно отворити и о којој треба поштено разговарати. Не можемо прескакти драматичне чињенице, посебно које се тичу народа којег ми представљамо да бисмо подупрли неки свој политички став", казала је Кордић.
Она је рекла да Црна Гора има одређене међународне обавезе и то мора да поштује.
"С друге стране морамо бити јасни и поштени у односу на оно што се дешавало нама и оно што се дешавало у цијелом свијету".
Безбједносна архитектура је, како је додала, почела да се мијења 90-их година са нестанком Варшавског пакта и нестанком баланса између два војна блока, а дошло је до редефинисања економских односа и стварања необичних савезништава
Навела је примјер јачања економске сарадње између Нјемачке и Русије, невјероватне робне размјене што је утицало значајно на политичке односе. Исто се, како је казала, дешавало и између Русије и Кине, иако није раније постојала "превелика љубав" између њих.
"Сукоб у Украјини избацио је на површину питање војног утицаја у односима у свијету. Финска и Шведска су пронашле да би у новонасталим околностима за њих било бенефитно да буду дио НАТО-а, а управо је аргументација коју чујемо из тих земаља аргументација конструктивности, односно да је то добра опција за њихову безбједност", казала је Кордић.
Извор: Вијести
;ab_channel=Pogled
.jpeg)
