Трансакцијама шпанских, црногорских, малтешких и офшор фирми, уз учешће особа повезаних и са Азербејџаном, води замршени пут до садашњих кинеских већинских власника вјетроелектране Специјално државно тужилаштво „без журбе“, а Министарство капиталних инвестиција преко свог тима најављује потрагу за доказима о корупцији
Син убијене новинарке са Малте Дафне Каруана Галицие, која је истраживала корупцију приликом купопродаје Вјетроелектране Можура на истоименом брду између Бара и Улциња, затражио је од нове Владе Црне Горе документе како би се ова афера, којом се бави и Еуропол, додатно расвијетлила.
“Писали смо премијеру да затражимо да нова Влада деблокира пренос критично важних доказа из Црне Горе на Малту“, рекао је Метју Каруана Галициа за Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ).
Он сматра да су у Црној Гори важни докази о постојању вишемилионске корупције у пројекту који ће државу, додатно, кроз уговор о субвенционисаној струји за 12 година, коштати 115 милиона евра и који је након низа трансакција сада у већинском власништву кинеског капитала.
Метјуова мајка убијена је 2017. године, када је у њеном аутомобилу експлодирала подметнута бомба. Она је истраживала случај спорне исплате на Малти повезане са компанијама Enemalta и Cifidex и предузећа 17 Black малтешког бизнисмена Јоргена Фенека, оптуженог да је организовао убиство новинарке.
Малтешка полиција је на суду саопштила да Каруана Галициа није убијена због нечега што је до тада написала, него због онога што је још истраживала.
Од шпанске Ферсе и црногорске фирме Челебић у власништву Томислава Челебића, пријатеља и пословног партнера актуелног предсједника државе Мила Ђукановића, Cifidex је под сумњивим околностима купио акције предузећа Mozura Wind Park које управља пројектом вјетроелектране и продао их малтешкој компанији Enemalta. У Црној Гори је приказана купопродајна цијена од 3,5 милиона, а истрагом на Малти утврђено је да је стварна 11,3 милиона евра.
Истражитељи са Малте разлику између приказане и стварне купопродајне цијене од 7,8 милиона сматрају сумом за корупцију званичника на Малти и у Црној Гори, што је довело до пада острвске владе.
Ројтерс је раније објавио да је Cifidex, за исплату Ферсе и Челебића добио три милиона еура од 17 Black компаније из Дубаија чији је власник Фенек. Након што је трансакција обављена Цифидеx је вратио три милиона фирми 17 Black и још 4,6 милиона такозваног “акцијског профита”. Галициа је тврдила да је 17 Black служила као канал за плаћање корупције званичницима на Малти.
Тужилаштво не жури
Из Еуропола нијесу одговорили на питања ЦИН-ЦГ-а да ли су утврдили гдје је преосталих 3,7 милиона од стварне купопродајне суме, да ли су тражили помоћ црногорске полиције и да ли, осим Можуре, истражују још неке фирме у Црној Гори. Из црногорског Специјалног државног тужилаштва казали су да су у случају Можура формирана три предмета и прикупљени су докази и обавјештења у том случају, а у току су вјештачења.
“…У сваком случају кад буду завршена вјештачења, а немамо потребу за журбом, ми ћемо донијети одлуку”, казао је 28. јануара на конференцији за новинаре специјални државни тужилац Миливоје Катнић.
Подаци до којих је дошао ЦИН-ЦГ указују и да су појединци, власнички повезани са Можуром, били ангажовани и у црногорској Universal kapital банци (UCB) и компанијама Аzmont investment и SOCAR из Азербејџана.
Тако је Јуриј Данej, повезан са фирмом Vestigo Celan Energy (једним од власника Можуре чији оснивачи су повезани са СОЦАР-ом), био у одбору директора Универзал банке, као и Насрула Бабујев, један од власника NER Holding-a са Малте. НЕР је био значајнији акционар УЦБ од 2016. до 2018, а и власнички повезан са Adriatic Capital Advisry којег СДТ истражује у једном краку афере Можура, због сумњивих консултантских уговора.
Чланови новоформираног Тима за борбу против корупције Министарства капиталних инвестиција Инес Мрдовић и Милорад Милошевић рекли су за ЦИН-ЦГ да ће анализирати расположиву документацију некадашњег Министарства економије, али да страхују да је било “уклањања трагова”, па ће се обратити и међународним адресама. Претходна Влада Црне Горе је годинама скривала од јавности да је офшор компанија са Сејшелских острва Cifidex Ltd на неколико мјесеци преузела пројекат изградње вјетроелектрана на брду Можура, иако је у Централном регистру привредних субјеката (ЦРПС) евидентирана као власник 9. децембра 2015.
Cifidex је од фебруара до децембра 2015. године преговарао, потписао уговор и мијењао га неколико пута са Ферсом и фирмом Челебић, око стопроцентног преузимања акција Можуре и концесионих права. За то вријеме званичници бивше владе у јавности су тврдили да преговарају директно с малтешком Владом и компанијом Енемалта у већинском власништву малтешке државе. Власник 33 одсто Енемалте већ тада је била кинеска Shangai Electric Power Company (СЕП), са 33 одсто које је купила 2014. године за 320 милиона евра. Бивша влада је 3. септембра 2015. дала сагласност о преносу Уговора о закупу земљишта и изградњи вјетроелектране на новог закупца, Енемалту, и овластила тадашњег министра економије Владимира Каварића да га потпише. Cifidex није поменут.
Мрдовић и Милошевић кажу да је бивша Влада морала дати сагласност и на претходни уговор са Cifidex-ом, иако се Министарство економије правдало да је уговор закључен на основу Закона о државној имовини.
„Уговор јесте закључен на основу Закона о државној имовини, али је у њему јасно назначено да се може пренијети на треће лице искључиво уз сагласност Владе и она је морала бити упозната коме се преноси пројекат. Све друго је покушај одрицања од одговорности и вријеђање интелигенције црногорских грађана, на чији је терет (кроз плаћање енормних субвенција за струју) договорен овај изузетно штетан уговор. Управо ће штетност уговора бити један од фокуса рада Тима за борбу против корупције у случају ВЕ Можура“, наводе Мрдовић и Милошевић.
Влада је себе посредно демантовала, када је у јуну 2016. године одбила захтјев Енемалте да власништво у потпуности пренесе на компанију Malta Montenegro Wind Power JV Ltd. Тада су навели да то “сходно одредбама Уговора о преносу није било дозвољено“.
Захтјеву је на крају Влада тадашњег премијера Мила Ђукановића ипак удовољила.
“… Новим захтјевом затражена је измјена власничке структуре зависне компаније Мozura Wind Park doo, на начин да се у зависну компанију укључи нова компанија Malta Montenegro Wind Power JV Ltd преузимањем 90 одсто власништва“, пише у Владиној Информацији од 31. августа 2017. којом је, на крају, дата сагласност на ову трансакцију.
Дозволом Владе, тако је ВЕ Можура, од шпанских, црногорских и малтешких компанија, прешла у руке већинског кинеског капитала.
Према подацима из ЦРПС, садашњи власници ВЕ Можура, односно компаније која њоме управља Mozura Wind Park, су Енемалта ПЛЦ са десет одсто и офшор компанија такође са Малте, Malta Montenegro Wind Power JV Ltd (JVco), 90 одсто.
Иза JVco су офшор компаније, гдје 70 одсто има International Renewable Energy Development ltd (IRED), чији су оснивачи SEP Holding LTD (70 одсто) и Енемалта 30 одсто. СЕП Холдинг је подружница кинеског државног предузећа Shangai Electric Power and Energy Development. Envision Energy Internacional ltd из Хонг Конга има десет одсто JVco, а Vestigo Celan Energy са острва Гернзи 20 одсто. Имена која стоје иза фирми у овом лавиринту за сада остају тајна.
Метју Каруана Галициа рекао је раније у интервјуу Вијестима да је црногорска Универзал капитал банка (УЦБ) грчког бизнисмена Петроса Статиса умијешана у случај Можура који је истраживала његова мајка, али није изнио детаље.
Статис у јавности, као што је ЦИН-ЦГ већ објавио, важи за блиског пријатеља предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Поред УЦБ, он посједује туристичке комплексе и медије, а одбјегли бизнисмен Душко Кнежевић означио га је као фиктивног власника и назвао, “чуварем Ђукановићевог блага”.
Према подацима до којих је дошао ЦИН-ЦГ, у уговору са Цифидеxом УЦБ је наведена као есцроw банка, са прелазним рачуном за купопродајни износ од 3,5 милиона евра.
Из СДТ-а нијесу прецизно одговорили на питања ЦИН-ЦГ-а да ли је Универзал банка повезана са афером Можура, да ли и њу провјеравају, јер је извиђај у току па “више информација и података није могуће саопштити ради заштите интереса поступка“.
Ферса и Челебићев проценат
Први уговор о закупу земљишта површине 502.858 квадрата на Можури и изградњи вјетроелектране инсталисане снаге 46 МW потписан је 5. јула 2010. са конзорцијумом који су чинили шпанска компанија Fersa Energias Renovables и Челебић из Подгорице. Дефинисан је период закупа од 20 година, са могућношћу продужења за 10 година. Цијена годишњег закупа земљишта је 37 центи по квадрату. Уговор је потписао тадашњи министар економије Бранко Вујовић.
Пројектом је управљала компанија Ферса Монтенегро која је регистрована у јулу 2008. а у децембру 2010. промијенила име у Мozura Wind Park (МWP). Њен директор тада је била Милена Поповић, ћерка Данила Поповића дугогодишњег предсједника Савеза синдиката Црне Горе. Удио Ферсе у том предузећу износио је 99, а Челебића један одсто.
Иако су из Ферсе најавили да ће ВЕ изградити до краја 2012, пројекат је каснио, па је Министарство економије 2013. потписивало анексе којим се одлажу обавезе, а грађевинска дозвола је издата у децембру 2014. године.
Ферса у фебруару 2015. саопштава да је продала свој дио у пројекту компанији Цифидеx за 2,9 милиона евра. У саопштењу Ферсе, којег су пренијели шпански медији, наводи се да је Cifidex филијала Vestigo Capital-a, са којим је повезан Јуриј Данеj. Касније су из Ферсе казали да су направили грешку и да Вестиго није власник Cifidex-a.
Челебић је, истовремено, својих један одсто Cifidex-у продао за 400 хиљада еура, плус 250.000, јер није изабран за извођача радова – укупно 650 хиљада евра.
Влада о промјени власника јавност обавјештава тек 3. септембра 2015. када је на сједници усвојила Информацију о преносу Уговора о закупу земљишта и изградњи вјетроелектране на новог закупца с Предлогом уговора, али не помиње Цифидеx који је касније, у децембру, уписан у ЦРПС као власник, већ малтешку државну компанију.
“Компанија на коју је предложено преношење Уговора је компанија Енемалта цорпоратион са Малте која је дописом изразила спремност да уђе у пројекат преузимајући свих обавеза из истог“, пише у Информацији.
Наводи се да је већински власник Енемалте Влада Малте, па је Министарству достављен допис малтешког министра енергетике и здравља Кондрада Миција којим је званично исказана подршка Владе Малте да се прихвати захтјев за пренос Уговора.
“С тим у вези Кондрад Мици је био у више званичних посјета Министарству на којима је потврђена спремност Владе Републике Малте да се пројекат изградње вјетроелектране реализује“, пише у информацији из септембра 2015. године. Мици је избачен из парламентарне групе владајуће Лабуристичке партије због улоге коју је имао у куповини вјетроелектране. Оставку је поднио у новембру 2019. након протеста грађана.
Тадашњи предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић, у мају 2016. посјетио је Малту. Два премијера су према саопштењу оцијенили добром добру синергију између двије земље “о чему свједочи пројекат Можура”.
Мици и бивша црногорска министарка економије Драгица Секулић пустили су 18. новембра 2019. у рад ВЕ Можура. Церемонији су присуствовали и премијери Малте и Црне Горе, Џозеф Мускат и Душко Марковић.
СДТ је први пут у августу прошле године, у шеми трансакција, током вишегодишњег извиђаја афере Можура, поменуло Cifidex Ltd.
Из ЕУ су поручили да очекују да се у Црној Гори спроведе кредибилна, независна и ефикасна истрага у вези с оптужбама за корупцију.
Бивши предсједник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић одбио је 23. јуна прошле године да парламента расправља о формирању одбора за парламентарну истрагу у вези афере Можура.
Један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић најавио је да ће доношењем закона о парламентарној истрази бити створени услови за формирање анкетних одбора, који ће се, између осталог, залагати да се открију пословне везе између Ђукановића и бившег премијера Малте. У томе га подржавају и из Грађанског покрета УРА, наводећи да је посао са Малтом “најблаже речено споран, првенствено због чињенице да је тадашња Влада Црне Горе обављала све преговоре далеко од очију јавности“.
Будванин Владимир Поповић и Шпанац Карлас Кол Палуа су у октобру 2012. године поднијели тужбу против Ферсе и консултантске фирме BWP Montenegro, јер траже провизију за то што је посао добила компанија са Пиринејског полуострва. Овај спор пред подгоричким Основним судом још траје.
Од Можуре до Кумбора и натраг
Пословни пут Насруле Бабаjева и Јурија Данеjа, поред учешћа у Универзал банци указује на везе компанија у пројектима на западу и истоку црногорске обале, показују подаци ЦИН-ЦГ.
“Бабаjев и Даeнеј били су предложени и изабрани у Одбор директора Универзал капитал банке као представници НЕР холдинг Лимитед, тадашњег другог по величини акционара банке са 24,9 одсто акција“, одговорили су из УЦБ на питања ЦИН-ЦГ о улози ових особа.
НЕР холдинг је, како су објавили медији, купио акције УЦБ у јуну 2015, за 2,14 милиона евра. Тада се власнички удио Статисове компаније Сигма Делта холдингс смањио са 75,13 одсто на 54,13 одсто. Остали акционари били су Статисова Сигма Делта инвестментс са 14,3 одсто, његов сарадник Паирактаридис Емманоуил са 2,84 одсто, а 3,44 одсто је скривено иза УЦБ кастоди рачуна.
Према подацима из малтешког регистра до којих је дошао ЦИН-ЦГ, НЕР су у марту 2015. основали Бабаyев и Азербејџанац Елчин Абдулов, а један од акционара током 2015. била је и офшор фирма Spartans Global Holding INC са Сејшелских острва. Та је компанија је, према подацима ЦРПС, власник Аdriatic Capital Advisory. Спартанс Глобалс је, како пише у једној од одлука скупштине акционара, у НЕР холдингу заступао Натиг Ганиjев.
НЕР је из власничке структуре Универзал банке изашао 2018. године. Од тада су Статисове Sigma Deta holdings и Sigma delta Investment једини власници банке. У одобрењу Централне банке Црне Горе за именовање Данеуа за члана борда директора УЦБ 2015. године наведено је да је он „сарадник за инвестиције у Vestigo Capital Advisors LLP, у којем, према британском регистру, значајан удио има Натиг Ганиyев, члан борда компаније Malta Montenegro Wind Power. За Бабаyева пише да је, између осталог, радио у Azerbajian Internacional Bank и Turn East Capital.
Према подацима до којих је дошао ЦИН-ЦГ, Vestigo Capital Advisors LLP је основан у марту 2014. године под именом Triangle Eqyity partners, да би у јуну 2014. промијенио име. Оснивачи Triangle Eqyity partners су, како пише у британском регистру, Ганиjев и Тунк Гувен који је повезан са азербејџанским Azmont Investment-ом.
Дани, који је у борду директора Универзал банке био 2015, 2016. и 2017. године, према документацији из CRPS, радио је и у компанији Triangle investment partners and development, чији су власници тада били Гафар Гурбанов и Метин Гувенер. Triangle је за нафтну компанију Азербејџана SOCAR, откупио тендерску документацију за касарну у Кумбору гдје сада компанија Аzmont Investments развија један од највећих туристичких комплекса Портонови, чије су крајње власнице, како је ЦИН-ЦГ раније објавио, ћерке предсједника Азербејџана Илхама Алиjева, Арзу и Леjла.
Гурбанов је био извршни директор Азмонта од 2012. до 2014. године, а Гувен овлашћени заступник 2013. године. Према подацима из ЦРПС, Метин Гувенер био је члан борда директора Азмонта 2015. године.
Ројтерс је као оснивача Cifidex-а означио Тураба Мусајева, једног од директора SOCAR-а. И Фондација Дафне Каруане Галицие је открила мејлове које Мусајева повезују са Cifidex-ом и Можуром.
Улога министра Гвозденовића и рођака
Према изводу са рачуна Bank of China, који је доступан у документацији коју је ЦИН-ЦГ добио од ЦРПС по захтјеву о слободном приступу информацијама, компанији Adriatic Capital Advisory је уплаћено 508.200 евра 2018. године. Та компанија је пружала консултантске услуге фирми Mozura Wind Park и СДТ је изузело њену документацију. У уговору се наводи да је за услуге Адриатику предвиђена мјесечна накнада од 40.000 евра.
Стварни власник Adriatic Capital Advisory се крије иза офшор фирме Spartans Global Holding. Тужилаштво је раније саопштило да је Adriatic Capital Advisory за консултантске услуге узела 1,4 милиона евра. Са том фирмом повезан је Марко Вујовић рођак бившег министра одрживог развоја и туризма Бранимира Гвозденовића, док је други рођак Бојан Вујовић, према документацији из ЦРПС, био пуномоћник Cifidex-а. Они су бивши службеници ресора којег је водио Гвозденовић и 2012. године, као министар одрживог развоја и туризма, издао кључне дозволе које су покренуле пројекат Можура.
Марко Вујовић је прво преко фирме Managment consulting Montenegro, како су “Вијести” раније објавиле, пружао услуге “развоја пројекта” од 2015. до 2017. након чега је та фирма угашена, а затим је постао извршни менаџер Adriatic capital advisory.
Бојан Вујовић је казао медијима да је у наведеном послу био ангажован само као адвокат.
Већ плаћено шест милиона евра субвенција
Исплата субвенција (разлика између тржишне и гарантоване цијене) почела је када је ВЕ Можура добила статус повлашћеног произвођача струје након почетка рада, крајем 2019. године. Према подацима које је ЦИН-ЦГ добио од Црногорског оператера тржишта електричне енергије (ЦОТЕЕ), укупно је за електричну енергију произведену из ВЕ Можура по основу уговора о откупу закључно са децембром 2020. године, исплаћено 12.191.138 евра, а половина тог износа су субвенције, односно укупно око шест милиона евра.
Уговором за Можуру држава се обавезала да у наредних 12 година годишње откупљује цјелокупну производњу по гарантованој цијени од 96 евра по мегавату, или укупно око 115 милиона евра, а након тог периода цијена струје требало би да буде тржишна.
ИН4С