Сједињене америчке државе су подржале Ђукановћа 1998 године не зато што је био грађански орјентисан, демократа, реформатор већ зато што је прихватио да промијени страну и да ради за интересе САД у овом региону- – казао је Медојевић
То је била основни критеријум спољне политике САД 80 тих година прошлог вијека. То је врло пластично појаснио Предсједник Роналд Реган када је одговорао својим критичарима зашто подржава једног латиноамеричког диктатора: „Сомоса је, наравно, битанга, али је он наша битанга“.
Ђукановића, су САД тада подржале јер је био “њихова битанга” којег је због веза са криминалом, корупцијом и шверцом било лако држати под контролом.
Таква стратегија САД према Западном Балкану је резултирала и креирањем политичке “културе” да само битанге и само “њихове” , могу бити подржане од стране САД.
Таква погресна стратегија САД према Западном Балкану довела је до креирања политичке атмосфере да млади политичари, погрешно схватају да је веза са мафијом, шверц цигарета, дроге , корупција и криминал, да их глобална дубока држава уопште прихвати и подржи.
Бити битанга укључена у криминал и шверц је предуслов да вас глобална дубока држава одмах назове “грађанистима”, “демократама”, “либералним политичарима”, “проевропским снагама” .
Ми који се истинско залажемо за раскид са куктуром шверца, корупције и мафије, који вјерујемо у демократију, слободу, вољу бирача, правну државу, људска права и слободе и који цијенимо да је задатак државника да штите интересе своје државе, а не буду послушници туђих држава, се проглашавамо “пећинским националистима”, “екстремним десничарима”, “ретроградним снагама”.
Али нас више поштују. За нас не кажу да смо битанге. За нас кажу да више волимо Црну Гору, него САД. Они знају да ми поштујемо САД и цијенимо њен утицај у свијету. Али то није довољно.
Мораш бити битанга, да би онда лакше био “њихова битанга”. Тек тада можеш да будеш Премијер, министар, експерт.
Монтгомери је рекао и једну важну историјску чињеницу. Амбасадор УК Чарлс Крофорд је снажно заступао тезу да након пада Милошевића, запад треба да подржи опозицију у ЦГ у смјени Ђукановића због његове дубоке инволвираности у транснационални криминал.
Али концеп корисне “наше битанге” САД је побједио. И увео Западни Балкан у спиралу економског пропадања, демократског заостајања, разарања институција, карикатуризацију тужиластва, судова, полиције , владавину шверцера и криминалаца.
Сад је Западни Балкан пун “њихових битанги”, али и пун структурних проблема и сталних криза и нестабилности.
Наша трагедија је што је велики дио друштвене елите прихватио тезу да нам демократију треба да донесу Амбасадори САД, УК, Њемачке, да нам безбједне службе реформишу агенти страних служби, а да нам економске реформе креирају и воде “економске убице” ММФ И СБ.
Свака земља мора сама да пронађе свој пут ка демократији, владавини права и економији која функционише нормално. За то је потребна критична маса унутар друштвне елите и критична маса народа који то истинско жели.
Ако то не постоји, онда ће нам Амбасадори инсталирати “њихове битанге” преко којих ће моћи једноставније да остварују своје интересе. Њихове битанге су срећне кад год могу да ураде нешто у корист својих власника. Нијесу опште забринути, ако чак и раде против интереса свога народа и државе. Напротив. – додаје Медојевић
Нажалост, геостратешки интереси САД и УК су били важнији од демократске транзиције региона и сада на Западном Балкану имамо неке полуприватне државолике креатуре, са структурним сиромаштвом и корупцијом, којима владају страни центри моћи, док се изборна воља бирача више не узима као једини критеријум за формирање власти.
Њихове битанге су побједиле. Демократија, правна држава, владавина права, тржишна економија, социјална правда, поштовање људских права није био план за Западни Балкан. – закључује Небојша Медојевић