Верске обреде и верске послове могу вршити верске заједнице, а не НВО, што свако зна. То што се та група очито лукративно настојених беспосличара сама назвала ЦПЦ правно не значи баш ништа
Верске обреде и верске послове могу вршити верске заједнице, а не НВО, што свако зна. То што се та група очито лукративно настојених беспосличара сама назвала ЦПЦ правно не значи баш ништа, казао је у изјави за ИН4С, угледни адвокат Владан С. Бојић, члан Правног тима ИН4С.
Скупштина Цетиње изгласала је „Инцијативу за враћање Цетињског манастира Црногорској православној цркви.“ У цетињски парламент вратио се и одборник УРЕ Славко Јанковић који је гласао „за“. Подршку овој пучистичкој иницијативи најавили су одборници ДПС-а, СДП, СД-а и УРЕ, док су Демократе бојкотовале сједницу.
„Предметна Одлука Скупштине општине Цетиње је неразумљива. Ако би се пробала разумети запало би се у тежак парадокс. Нисам упознат да је било који манастир или црква или синагога или џамија додељена на поклон, у својину или на коришћење и то као – грант – једној невладиној организацији. Дакле, неканонизованој групи депресивних људи“, истакао је Бојић.
По његовим ријечима, верске обреде и верске послове могу вршити верске заједнице, а не НВО, што свако зна. То што се та група очито лукративно настојених беспосличара сама назвала ЦПЦ правно не значи баш ништа. То што су се уз то појединци из те групице пресвукли да личе на свештенике или монахе не чини их свештеницима и монасима него кловновима и пајацима, који изругавају свака верска осећања, што је крајње још и непристојно.
Ако им пак жели неки добротвор помоћи, наводи Бојић, може им уручити “грант” у различитом формату, али једино из свог џепа. Ово зато што је могуће да та група има одређене таленте који могу бити од опште друштвене користи, па би била штета да пропадну. Ипак, све је то наравно у сфери искључиво световног права а не никаквог вршења верских обреда и верских послова, што би било грубо нарушавање угледа свих и било које верске заједнице, чак и најобичније секте.
Закључићу да је овде у ствари посреди правно сплеткарошко мешање и уплитање општине Цетиње у домен рада и имовине верских субјеката као и у сферу права својине и коришћења верских објеката и њихових неприкосновених права што је регулисано законом. За случај спора, надлежан је суд. То је тако по Уставу, по законима и према свим међународним документима а све другачије је – недопустиво.
Забрињава нарочито то што понашање и акта општине Цетиње постају сваким новим потезом све плаховитија, што не рећи трагикомичнија, а уз то још и вехаментнија, што уноси немир и ремети основне регуле у владавини права, поручио је Бојић и додао:
У коначном, ову одлуку општине Цетиње сматрам озбиљном али и веома ретко виђеном правном глупошћу. Изједначавати право коришћења уписаног на градском грађевинском земљишту (2005) са правом својине на давно изграђеним објектима баш на том земљишту је по својој карактерологији правне перцепције глупост која импресионира просечно разумног човека.