На питање да ли сматра да је потребно увести оштрије мјере, она је поручила да не може да говори шта ће данас одлучити Влада, али да лично сматра да у овом тренутку мора услиједити пооштравање мјера
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић казала је да надлежни у Црној Гори нијесу ни размишљали о могућности да невакцинисани грађани сами сносе трошкове лијечења, као што то посљедњих дана најављују у појединим државама региона. Она је појаснила да је једино „било приче о боловањима оних који нијесу вакцинисани”.
“Било је приче о боловањима оних који се нијесу вакцинисали. Боловање за оболијевање од ковида је 100 одсто плаћено. Разговарало се о томе да би требало да подлијеже оном истом проценту плаћања као и за оне који се разболе од неких других болести. Дакле, да не буде 100 одсто плаћено за оне који се нијесу вакцинисали, а могли су. Ми смо о томе разговарали, али још увијек нијесмо одлучивали. Да ли ћемо разматрати, зависи од околности. Што се тиче питања о лијечењу о сопственом трошку, о томе нијесмо ни размишљали”, казала је Боровинић Бојовићева.
Влада ће на данашњој сједници одлучивати о пооштравању мјера због раста броја обољелих, али и о увођењу националне дигиталне ковид потврде, која би била обавезна за боравак у затвореном простору у угоститељским објектима, дискотекама и ноћним клубовима. Мјере од економског значаја сада доноси Влада, у складу са недавно усвојеним законом.
На питање да ли сматра да је потребно увести оштрије мјере, она је поручила да не може да говори шта ће данас одлучити Влада, али да лично сматра да у овом тренутку мора услиједити пооштравање мјера.
“Стално понављам да мјере без њиховог поштовања и контроле нијесу одрживе”, истакла је министарка.
Упитана да ли увођење обавезне дигиталне потврде може значити и оптужбе на рачун Владе због дискриминације невакцинисаних грађана, Боровинић Бојовићева поручује да надлежни воде кампању која не подразумијева присилу.
“Вакцина је добровољна, она мора да буде индивидуална одлука. Ја нисам присталица да се нешто ради на силу. Али морамо приближити грађанима колики је значај масовне вакцинације. Постоје чињенични научни подаци у прилог томе. Ево, ако узмемо само примјер делта соја, вакцинисани било којом вакцином, заштићени су од тешких форми болести у више од 90 одсто случајева”, наводи министарка.
Истиче да овим мјерама нијесу нигдје нарушене есенцијалне потребе људи.
“Неко мора да иде у маркет, али не мора у кафић. Мени је јасно да је прича о вакцинацији генерално скопчана са људским правима. Увијек подржавам људска права. Међутим, не можемо да заборавимо ни право оних који су вакцинисани. Они који воде бригу о свом здрављу, имају право да буду заштићени. Морамо и о њима да мислимо. Имамо двије врсте права, право оног који неће да се вакцинише и оног другог да му обезбиједимо заштиту, који је учинио све да заштити себе и друге. Вакцинисани су заштићени, али и они могу да буду заражени делта сојем од оних који нијесу вакцинисани. Зашто он мора да трпи последице прехладе пет дана. Јесте да неће завршити у болници и умријети, али зашто би морао бити заражен”, казала је министарка здравља.
Она је додала да у току кампање нијесу доносили дискриминаторске мјере, јер није присталица присилне вакцинације, већ да се свима максимално приближи значај вакцинације.
Министарка је истакла да се грађанима мора објаснити да самим чином што не желе да се вакцинишу угрожавају и себе и своју околину.
Од 1. априла, 97 одсто су невакцинисани грађани или они који су се разбољели између прве и друге дозе или који су се након ревакцинације инфицирали у периоду до четири седмице. Првом или са обје дозе је вакцинисано више од 300.000 људи.
“Није исто уводити мјере сада и рецимо у марту прошле године. Ово је сада хронични проблем, који траје дуже од годину дана. Људи су већ у сваком смислу погођени, психолошки, социјално, економски и здравствено. Ако не нађемо баланс, једна страна ће да испашта. Имамо проблем јер људи не поштују мјере. Да су поштоване, било би боље. Лично сам се увјерила да нијесу поштоване. Да су се масовно вакцинисали у привреди, туризму, много би ствари биле другачије. Али све је повезано. То је системска ствар. Али, ако смо ми омогућили да се сезона неометано одвија, хајде и ви испоштујте нашу молбу да се поштују мјере и да се вакцинишете колико је то могуће”, казала је министарка.
Према министаркиним ријечима, Влада ће данас донијети одлуку о дигиталној потврди која ће се издавати код изабраног доктора или на било којем вакциналном пункту. Доступна је у папирном и дигиталном облику. За издавање је потребан валидан документ, лична карта или пасош.
“Потврда, по узору на ЕУ дигитални ковид сертификат, а која ће бити додатни дигитални алат за контролу и управљање пандемијом, садржаће податке да је особа у цјелости вакцинисана или је примила прву дозу, датум и вријеме негативног ПЦР теста, доказ да је особа пребољела ковид и доказ о негативном брзом антигенском тесту. Њено коришћење је једноставно, довољно је уз лични документ приказати код”, појаснила је Боровинић Бојовићева.
Додала је да ће дигитална потврда и начин њене употребе бити данас представљени.
Министарка је поручила да се ради о вирусу који је више пута показао своју непредвидивост због чега је незахвално износити прогнозе за јесен. Према њеним ријечима, уз вакцинацију, сталну контролу поштовања мјера и додатну припрему здравственог система, која је у току, не би требало да страхујемо. Ипак, не смије бити ни опуштања.
Ускоро одлука о трећој дози, стиже и „фајзер” вакцина
Према ријечима Јелене Боровинић Бојовић, Црна Гора тренутно има преко 400.000 вакцина, стиже и 152.000 вакцина „фајзер”, које су обезбијеђене у билатералним преговорима у децембру 2020. године.
На питање да ли је Црној Гори у овом тренутку потребно више од 500.000 вакцина, министарка је потврдила раније информације да надлежни размишљају о увођењу треће дозе.
Она је додала да се анализира и вакцинација малољетника узраста од 15 до 18 година.
Број заражених показује да је стигао делта сој
На питање поводом податка да у односу на период прије двије седмице, сада имамо и до седам пута више заражених на дневном нивоу, министарка каже да то може да се објасни једино локалном трансмисијом.
“Немамо званичну потврду и не можемо да кажемо: имамо делта сој. Ми претпостављамо да је он већ у земљи, управо и због веће локалне трансмисије. Очигледно је да је делта сој већ ту. Узорци за слање Центру за контролу заразних болести су спремни и када нам кажу, ми ћемо их послати. Он је толико распрострањен у Европи и свијету тако да је очекивано да је он већ ту”, изјавила је министарка.
Она упозорава да је делта сој заразнији 60 одсто од претходних, али још увијек нема доказа да има већи степен смртности.
Међутим, свака форма која се лакше преноси од претходне, додатни је аларм за вакцинацију, истиче она.
На питање о прогнозама о крају епидемије, министарка каже да нико са сигурношћу то не може да тврди.
“Сигурно је да ће вакцинација скратити вријеме трајања епидемије. И то је чињеница. Међутим, поставља се и питање могућности за производњу вакцина за милијарде људи. Због тога је и настала пометња око набавке”, казала је министарка Боровинић Бојовић.
(Борба)