„Не поновило се“, ријечи су које ће, како се нада посланик ДПС-а Предраг Бошковић, већ током јануара моћи да опишу очекивани пад актуелне Владе, истичући парадоксалну ситуацију да је у црногорском Паралменту не подржава више од 67 посланика
У интервјуу за портал Стандард, Бошковић упозорава да, уколико се усвоји Закон о буџету за 2022. годину, већ у марту се може очекивати банкрот државе и такозвани грчки сценарио. Такође, посланик ДПС-а и бивши министар одбране објаснио је која су три јасна рјешења изласка из институционалне кризе, те и изнио свој став о томе.
Да ли ће посланички клуб ДПС послије новогодишњих празника, са колегама из опозиције, обновити иницијативу за изгласавање неповјерења Влади?
Мислим да ово није кључно питање када је у питању разрјешење актуелне политичке ситуације. Кључно питање је да ли ова Влада има подршку у Скупштини од 41 посланика, како би имала легитимитет да настави са обављањем својих уставних надлежности. Мислим да су претходни мјесеци, а поготово седмице након подношења прве иницијативе јасно показали да нема. Дакле, није спорно да је 40 посланика потписало иницијативу за смјену Владе, већ подсјећам да су Демократски фронт и Социјалистичка народна партија јасно тада саопштили да ова Влада нема њихову подршку и нема њихово повјерење. Дакле, није тешко израчунати да је против ове Владе најмање 67 посланика, а да и осталих 14 имају озбиљно неповјерење у њу. Присјетите се иницијативе за реконструкцију Владе и околност да потпредсједник Дритан Абазовић од 5. септембра готово да нема никакву комуникацију са предсједником Владе Здравком Кривокапићем. Из свега наведеног јасно је да ће ова Влада пасти и да она не може да опстане. Како и када ће се то десити питање је политичког нијансирања и калкулисања свих политичких субјеката. Ипак, оптимиста сам да већ у јануару ова Влада може бити ружна прошлост, које ћемо се сјећати уз реченицу – НЕ ПОНОВИЛО СЕ.
Како оцјењујете Меморандум о сарадњи, који су недавно потписале поједине опозиционе партије и дио владајуће већине (УРА и СНП)? Спекулације воде до формирања мањинске Владе, колико је према вашем мишљењу то извјестан модел? Шта то тачно значи?
Меморандум о сарадњи који су потписале тзв. мањинске партије са СНП и УРА сматрам позитивним кораком ка превазилажењу кризе. Дакле, неспорно морамо констатовати да је Црна Гора дубоко подијељено друштво, а да је за обавезе које нашу државу чекају, а које се тичу прије свега чланства Црне Горе у Европску Унију, потребно формирање стабилне проевропске већине. Без обзира на бројне замјерке, које можемо изнијети и на рачун СНП-е и поготово на рачун УРА-е, у формалном смислу, ове партије залажу се за вриједност европске и грађанске Црне Горе. Због тога, њихову сарадњу са партијама опозиције, односно са мањинским странкама, оцјењујем позитивним кораком у правцу доласка до оног што је Црној Гори пријеко потребно. Ипак, имам замјерке јер сматрам да су се као потписници овог меморандум морале наћи и неке ванпарламентарне странке мањинских народа.
Што се тиче дијела вашег питања око мањинске Владе, ријеч је о теми која је већ неко вријеме присутна у црногорској јавности. Демократска партија социјалиста сматра да је постојеће стање катастрофално и да актуелна Влада мора бити смијењена по сваку цијену. У том контексту назиру се три могућа рјешења. Прво и најочигледније су свакако избори. Такође и једно од решења је формирање стабилне, јаке, реформске Владе, која би се изборила са нагомиланим проблемима, које јој оставља Влада у одласку. И треће, као најмање ефикасно рјешење се намеће могућност формираја мањинске Владе. Ипак, иако могуће недовољно ефикасна, мањинска Влада би била значајно боље решење од актуелне Владе.
Демократски фронт тврди да актуелна експертска Влада нема њихову подршку, иако се стиче утисак да им недостаје храбрости да је оборе. У најави је био и предлог за подношење иницијативе за распуштање Парламента. Шта мислите о томе и гдје је ДПС у свим тим комбинаторикама? Које рјешење изласка из кризе је за Вас најприхватљивије?
Већ сам дијелом у преходном питању одговорио и на ово. Због тога ћу се више фокусирати на дио питања, који се тиче Демократског фронта. Ријеч је о политичкој структури која је, уз све замјерке на рачун њене политике и вриједности које баштине, некада имала петљу да се бори за вриједности у које вјерује. Данас је то структура пред распадом у којој је ПЗП на прагу напуштања савеза, а у самом ПЗП-у се убрзо може очекивати расцјеп.
Остатке ДФ-а актуелна нејака Влада понижава свакодневно сводећи њихове посланике на најобичније тастере, који морају гласати за све оно што им стигне из Владе. Дакле, ријеч је о потрошеној, руинираној структури која је понижена и која ће у кратком року бити маргинализована на политичкој сцени Црне Горе, прије свега захваљујући томе што пристаје на улогу тастера у садашњој парламентарној већини.
Актуелни потпредсједник Владе Дритан Абазовић тврди да неће сарађивати са ДПС-ом у овој поставци. Како коментаришете тај ултимативни став?
Дритан Абазовић припада новој генерацији политичара, коју каракеришу значајан вишак популизма, шаролики јавни наступи и претјерана галама, тако да не треба превише дубоко и озбиљно тумачити његове јавне наступе, јер су сви они посљедица жеља за већом пазњом и којим прегледом више на друштвеним мрежама. Надам се да ће господин Абазовић и због његове странке и због Црне Горе коначно почети да се адаптира на озбиљну политику. Свидјало се њему и слицнима или не ДПС је убједљиво најјачи политички субјект на нашој политичкој сцени, који баштини озбиљну проевропску политику и који је заслужан за све оно што је Црна Гора била до 30.08. просле године.
И ако ћемо да будемо искрени да није било ДПС ни он данас не би био потпредсједник Владе Црне Горе, тако да се надам да након што се прелезе дјечје болести функција које су преузели схватиће да једино у ДПС могу имати партнера, који це дугорочно трасирати проевропски пут и стабилност наше земље. Што прије то схвате и прихвате биће боље и за њега и за Црну Гору.
Како кроз рад у Одбору за безбједност и одбрану, контакте у обавјештајном сектору и сарадњу са иностраним партнерима, можете оцијенити степен повјерења у црногорски систем безбједности? Да ли можете апострофирати неке конкретне случајеве?
Степен повјерења у црногорски безбједносни систем на значајно је нижем нивоу него прије промјене власти у Црној Гори. На то су утицале бројне околности попут великих пропуста у раду Агенције за националну безбједност и Министарства одбране у цјелини. Не треба заборавити ни околност да је 5. септембра сектор безбједности доживио фијаско. Тада смо имали два командна штаба за вођење операције, а у једном, који је био смјештен код предсједника Владе, боравила су неовлаштена лица, која се ни на који начин нијесу смјела наћи ту и имати додира са тајним подацима.
Такође десетине агената стране службе, у конкретном случају БИА-е, као и бројни припадници специјалних јединица Србије вршљали су по Црној Гори, док је Цетињски манастир био пун наоружаних лица који су у Бијелој књизи организованог криминала воде као безбједносно-интересантна лица. Све ово, и много више од овога, познато је нашим западним партнерима, те је стога углед сектора безбједности значајно пољуљан. Након скоре промјене власти биће потребно значајно вријеме да се овај углед поврати на стари ниво и врло посвећено ћемо радити на томе.
Многи оцјењују да је Предлог Закона о буџету и пројекат “Европа сад” популистички и неодржив. Како ви као професор и експерт економске струке, гледате на могуће финансијске ефекте овог буџета, уколико буде усвојен?
Сагласан сам са тим оцјенама. Дакле, Буџет је из више разлога пројекат, који треба Црну Гору да обали на кољена, како би иначе мала и економски сиромашна постала лак плијен у будућој новој расподјели на простору Балкана коју прижељкују различити великодржавни пројекти. Овај програм је финансијски веома изазован, подразумијева додатна задужења за текуће потрошњу, зауставља се економски развој Црне Горе и довешће до неминовног друштвеног раслојавања и порасти сиромаштва. Свакако да смо сви за повећање зарада, али овако предвиђен раст плата довешће до отпуштања радника, гашења микро и малих предузећа и до пораста цијена.
Са друге стране програм не предвиђа ништа за незапослене, пензионере, социјалне случајеве који ће порастом цијена бити драстично погођени. Ако томе додамо да су посланици ДФ-а уцијенили министра Спајића да из предлога брише могућност задужења те да неће гласати за Закон о акцизама чиме ће му значајно смањити планиране приходе, као и чињеницу да се планирају законска рјешења и амандмани на буџет, који ће износити додатних око 200 милиона расхода јасно је да се Црној Гори смијеши грчки сценарио те да ће се земља већ у марту наћи пред банкротом.
А на крају то ће све довести до тога да се као у случају Никшића, Србија појави као спасилац и кроз сумњиве аранжмане директно стави шапу на све економске ресурсе у Црној Гори, како би наша земља поново економски била зависна једино и искључиво од Србије. Тиме би и политичка зависност била остварена. Све у свему овако конципиран Буџет крије опасну намјеру економског урушавања Црне Горе и зато је најопаснији акт, који је дошао у наш Парламент.
Извор: Стандард