Мирослав Лукетић је у научној и стручној периодици објавио више од сто прилога из културне историје Црне Горе и завичајне историје. Уредник је и покретач више монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“, „Матица Боке“, „Баштина” и др. Његово посљедње, двотомно дјело “Културна баштина” у издању Библиотеке Будве, представља синтезу његовог систематског и разнородног рада на пољу културне баштине овог простора
Предсједник Општине Будва Мило Божовић упутио је Секретаријату за друштвене дјелатности секретарки Данијели Дошљак, Савјету ЈУ „Народна билиотека Будва“ на чијем је челу предсједница Марија Мајкић и ЈУ „Народна билиотека Будва“ иницијативу да ЈУ „Народна библиотека Будве“ добије име по ДР Мирославу Лукетићу.
Његову иницијативу преносимо у цјелости:
Поштовани,
Обраћам вам се са захтјевом да, у складу са својим надлежностима, размотрите предлог да ЈУ Народна библиотека Будве понесе име др Мирослава Лукетића.
Др Мирослав Лукетић био је јединствена личност овог простора, а његов животни лук свједочанство једног великог и бурног времена наше заједничке историје. Својим животом и радом оставио је неизбрисив траг у историографији, публицистици и културном стваралаштву Паштровића, града Будве и ширег простора којег је сматрао својом домовином. Зато сматрам да је оправдано покренути иницијативу да установа на чијем сте челу понесе његово име.
У Националној библиотеци Црне Горе на Цетињу, радио је као руководилац одјељења и помоћник директора 1960-1972; био је директор Културног центра у Будви 1972-1976; директор Историјског архива Будве од оснивања до пензионисања 1976-1993. У научној и стручној периодици објавио је више од сто прилога из културне историје Црне Горе и завичајне историје. Уредник је и покретач више монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“, „Матица Боке“, „Баштина” и др.
У Будви је развио издавачку дјелатност, формирао едицију ”Медитеран”, организовао друштво ”Кањош”, унаприједио рад Библиотеке и Модерне галерије, формирао галерију „Санта Марија”. Један је од организатора „Игара Југа” и фестивала ”Дани музике“. Својим радом допринио да Будва постане значајан културни центар у земљи. Организовао је и афирмисао рад Архива Будве; иницирао формирање Љубишиног Спомен дома. У науци, библиотекарству, архивистици и информатици вршио је одговорне функције: предсједник Друштва библиотекара и Друштва архивских радника Црне Горе, предсједник Савеза архивских радника Југославије, члан савјета СНТИЈ-а, члан Комисије УНЕСКА, делегат РСИЗ за науку и др. Аутор је капиталних научних пројеката: Црногорска библиографија 1494-1994; Издавање извора за историју Црне Горе; Научно-информативни систем Црне Горе (коаутор). Био је члан редакције Енциклопедије Црне Горе.
У научној и стручној периодици објавио је више од сто прилога из културне историје Црне Горе и завичајне историје. Уредник је и покретач више монографских и периодичних издања: „Приморске новине“, „Паштровски алманах“, „Матица Боке“, „Баштина” и др. Његово посљедње, двотомно дјело “Културна баштина” у издању Библиотеке Будве, представља синтезу његовог систематског и разнородног рада на пољу културне баштине овог простора.
У радовима др Лукетића сачувано је све оно најврједније из историје, архивистике, библиотечког пословања, којима се у свом научном раду руководио, а што овој иницијативи даје додатну утемељеност.
Ово је само дјелић импресивне биографије овог великог ствараоца, нашег драгог суграђанина чији одлазак представља велику рану у ткиву града чији је вјерни хроничар био. Траг који је оставио у институцијама Будве неизбрисив је. Зато смо као његови савременици дужни да његујемо сјећање на овог великог човјека и његово дјело. Први и значајан корак у том правцу, увјерен сам, је ова иницијатива – да наша Библиотека добије његово име и овјековјечи сјећање на др Мирослава Лукетића.