Пише: Маја Вукићевић
Жао ми је што данас не могу да будем са својим суграђанима на обиљежавању двије године од сјече барских чемпреса. Чемпрес револуција је била прва мала, а тако велика побједа коју су грађани остварили у борби са системом. Власт је у свом безумљу посјекла деценијама стару шуму чемпреса, заштитни знак ужег центра града, да би на истом мјесту градили вртић. До данас није јасно шта је заправо била позадина ове сулуде идеје. Улица у којој су наводно жељели да граде вртић је преоптерећена и свакодневно је у истој саобраћајни колапс, јер се на малом простору налазе Гимназија, Економска школа и Основна школа. За вртић је била предвиђена много боља локација, али су локалне власти одлучиле да исту продају бизнисменима који подржавају њихову политику и то испод сваке цијене. Бар свакако треба да добије вртић, на одговарајућој локацији и то што прије. Али не треба да заборавимо чемпресе, и то да за њихову сјечу нико није одговарао. Не треба да заборавимо ни репресију над грађанима коју је спроводила полиција по налогу локалне власти. Човјеку који је био један од покретача чемпрес револуције Мирзи Кургашу желим брзо оздрављење и да се што прије здраво врати свом Бару
