„Моћне државе се увијек понашају као разбојници, а слабе као проститутке.“ (Стенли Кјубрик,1928-1999, амерички филмски редитељ)
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
Министарство вањских послова и еуропских интеграција (у даљем тексту: Министарство) је, прије неколико дана, саопштило да постоји „билатерални споразум (између Црне Горе и САД) којим се грађанима САД-а дају изузећа из надлежности Међународног кривичног суда“, те да црногорске власти не планирају да овај споразум укину.
Дана 3.маја 2007.године, тадашњи секретар Министарства је потврдио агенцији Бета да је Црна Гора прихватила да амерички држављани, оптужени за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине не могу бити изручивани Међународном кривичном суду (МКС). Он је објаснио и да је споразум о имунитету за америчке држављане, „прије двије седмице“ (19.априла 2007.године) постигнут „размјеном нота (обавјештења)““, те да то није „споразум у класичној форми“, нити су га двије државе потписале?! „Црна Гора је том приликом саопштила да је договор за њу прихватљив“, казао је секретар Министарства, те да је „споразум“ постигнут примјеном члана 98 Римског статута МКС (у даљем тексту: Статут).
Тадашња отправница послова амбасаде САД у Подгорици је, у мају 2007.године, казала да је Црна Гора пристанком на договор о имунитету америчких држављана избјегла могућност да јој Вашингтон ускрати војну помоћ и политичку подршку на путу ка НАТО-у. То показује да су се америчке власти служиле притисцима и уцјенама како би се изнудило постизање договора.
Закључујемо, да између Црне Горе и САД није сачињен писани споразум о имунитету (ослобађању од кривичног гоњења), већ се ради о неформалном договору, постигнутом противно Уставу и нормама међународног права, који не може производити правне последице.
Ослобађање од кривичног гоњења, као кривично-правна материја, може се прописивати искључиво законима, у унутрашњем правном поретку, или међународним уговорима (споразумима) који се законски потврђују (ратификују). Ово зато што се нормама кривичног права ограничавају уставом и међународним општим актима зајемчена људска права и слободе.
Закон о потврђивању (ратификацији) Римског статута МКС-а донијела је Скупштина СРЈ, а објављен је у „Службеном листу СРЈ – Међународни уговори“, број 5/2001. Скупштина Црне Горе је потврдила овај Закон 23.октобра 2006.године.Након 60-те ратификације, Статут је ступио на снагу 1.јула 2002.године.
САД су највећи планетарни „утјеривачи демократије“ средствима за масовно уништење. Како су њихови држављани најбројнији починиоци геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина, од Другог свјетског рата до дана данашњег, САД нијесу ратификовале Статут, односно нијесу прихватиле обавезност његове примјене и на њихове држављане, правдајући се „могућим политички мотивисаним оптужницама“?! Међутим, по указањима наших Светих Мати и Светих Отаца, колико год избјегавале и игнорисале овоземаљске законе и судове, САД неће избјећи Божји суд и Божју апокалиптичну казну за монструозне злочине почињене широм планете!
Скупштина Црне Горе је, 27.јула 2009.године, донијела Закон о сарадњи са Међународним кривичним судом, који је објављен у „Службеном листу ЦГ“, број 53/2009, од 7.августа 2009.године.
У члану 86 Статута (Општа обавеза сарадње), прописано је: „Државе чланице су…дужне да у потпуности сарађују са Судом…“
Надаље у, за овај текст најбитнијем, члану 98 (Сарадња везана за укидање имунитета и пристанак на изручење) став 2 Статута, нормирано је:
„ Суд не може да настави са спровођењем захтјева за изручењем које би захтијевало од државе којој је захтјев упућен да поступа противно својим обавезама према међународним уговорима према којима се тражи пристанак државе да преда тражено лице Суду, осим ако Суд прије тога не добије пристанак на сарадњу од те државе везано за давање пристанка на предају.“
Члан 5 (Обавезност поступања по захтјеву) Закона о сарадњи са Међународним кривичним судом гласи:
„Суд, државно тужилаштво и други државни орган или орган државне управе обавезан је да поступи по захтјеву Међународног кривичног суда, осим у случајевима предвиђеним Статутом.“
Тумачењем напријед цитираних норми, извлачи се непорецив закључак да црногорске власти не могу да одбију сарадњу са Судом, односно изручење томе Суду и америчких држављана позивањем на члан 98 став 2 Статута. Ово из разлога што Црна Гора и САД нијесу о томе закључиле одговарајући формални међународни уговор (споразум), у складу са Бечком конвенцијом о уговорном праву из 1969.године (прије ступања на снагу Статута).
Како власти САД третирају Црну Гору као „савезника“? Ево неколико примјера:
1)Дана 24.маја 2011.године,бивши амерички предсједник и ратни злочинац, Бил Клинтон („крвник српског народа“ – Свети Сава) је на конференцији Балканске иницијативе за јачање друштава југоисточне Европе, у Будви, Црну Гору назвао Македонијом ријечима:
„Ако се суочавамо са проблемима, гледамо у будућност и концентришемо се на оно што нам је заједничко, будућност је свијетла. И будућност Македоније која својом љепотом одузима дах…“
2) Дана 18.јануара 2016.године, тадашњи кандидат за предсједника САД, Доналд Трамп је казао, између осталог:
„Зашто је (Барак) Обама почео пријатељство са тако маргиналном фигуром, као (Мило) Ђукановић, личности која је дубоко укључена у активности као што је шверц и међународну мафијашку организацију, која организује трговину наркотика и оружја и који је своју малу земљу по томе учинио препознатљивом.“
3) Дана 25.маја 2017.године, на састанку шефова држава и влада, чланица НАТО-а, који је одржан у Бриселу, предсједник САД Доналд Трамп је грубо одгурнуо премијера Душка Марковића (не осврћући се на њега), како би се пробио и први ред.
4) Дана 12.јула 2021.године, (такође ратни злочинац) амерички предсједник Џозеф Бајден је Милу Ђукановићу честитао „13.јул“ – Дан државности Црне Горе, али је у честитки помијешао Ђукановића са премијером Здравком Кривокапићем. Наиме, Бајден је казао како је било важно чути „Ваше инпуте током нашег недавног НАТО самита у Бриселу“, на којем није био Ђукановић већ Кривокапић?!
Зашто је Мило Ђукановић пристао на мазохистички, понижавајући и вазални однос (колонијални положај) Црне Горе према САД?
1)Пријетила му је озбиљна опасност да, као тадашњи предсједник Владе, буде оптужен и осуђен пред НАТО Хашким квази трибуналом за патриотско поступање, у вријеме сепаратистичке побуне у Хрватској и БиХ, од друге половине 1991, до потписивања Дејтонског споразума, 14.децембра 1995.године. И бивша главна хашка тужитељка, Карла дел Понте, посвједочила је да ју је Ђукановић понизно, готово плачним гласом, молио да не буде свједок оптужбе у монтираном процесу против хашког хероја Слободана Милошевића. Наиме, Ђукановић је знао да би у унакрсном свједочком испитивању „испливали“ бројни оптужујући докази против њега.
2) Такође, постојала је извјесност да буде процесуиран и осуђен пред италијанским, али и судовима других држава за „пословну“ сарадњу црногорских власти са италијанским мафијашким организацијама у шверцу дувана, у првој половини десете деценије 20.вијека.
3) То му је био једини начин да опстане на власти и да се настави са шверцом, те да добија знатан дио наркодуванског „колача“, односно дио средстава од шверца дувана и наркотика кроз Црну Гору и шире на Балкану. Треба знати да међународни шверц дувана (поготово кад су произвођачи тог дувана америчке компаније) и наркотика није могућ, ако то не дозволе и контролишу америчке тајне службе (прије свега CIA) и НАТО пакт, који на тај начин „пуне“ своје тајне, паралелне, „црне“ фондове ради финансирања субверзивних операција свргавања њима противних и непокорних шефова држава и влада и других државника, политичара и угледника широм планете.
4) Америчке и друге тајне службе су уцијениле Ђукановића аудио- визуелним записима раскалашних наркосексуалних бунга-бунга забава (оргија) у којима је и он често учествовао.
Али, ко је у вријеме одржавања претходних парламентарних избора у Црној Гори, 30.августа 2020.године, могао помислити да ће се велика „српска и православна нада“, Здравко Кривокапић, продати Западу или подлећи уцјенама Запада и у потпуности наставити погубну Ђукановићеву вазалну и понижавајуће снисходљиву, прозападну, антисрпску и антируску политику која доводи у питање и сам опстанак државе Црне Горе.
15.јул 2021.године