Федерални савјет Швајцарске покреће консултације о аутоматској размјени информација о финансијским рачунима са 12 партнерских држава, укључујући Црну Гору. То је званично саопштено из Федералног савјета Швајцарске, уз напомену да су посвећени поштовању међународних стандарда транспарентности. Консултације о новом споразуму са Црном Гором трајаће до марта 2022.године.
„Током састанка 3. децембра 2021.године, Федерални савјет Швајцарске покренуо је консултације о увођењу аутоматске размјене информација о финансијским рачунима (АЕОИ) са још 12 држава и територија. Планирано је да АЕОИ ступи на снагу 1. јануара 2023. године, а прва размјена података би требало да се деси 2024. године. Ширењем своје мреже АЕОИ, Швајцарска поново потврђује своју посвећеност поштовању међународних стандарда“, наводи се у саопштењу на сајту швајцарске владе.
Како се наводи, јачање интегритета и транспарентности финансијског система и борба против недозвољених финансијских токова дио су политике Федералног савјета када је у питању финансијско тржиште.
„Ово би требало да обезбиједи да швајцарски финансијски центар остане водећи у свијету, модеран и глобално активан. Увођењем аутоматске размјене информација са тржиштима у настајању и економијама у развоју, Швајцарска је посвећена међународним стандардима у борби против финансијског криминала, утаје пореза, прања новца и корупције“, истиче се у саопштењу.
У том контексту, како се тврди, Федерални савјет предлаже да се споразум о размјени података договори са 12 дванаест држава и територија.
„То су Еквадор, Грузија, Јамајка, Јордан, Кенија, Црна Гора, Молдавија, Мароко, Нова Каледонија, Тајланд, Уганда и Украјина. Прије прве размјене података са овим партнерским државама, Федерални савјет још једном ће испитати да ли су испуњени захтјеви стандарда АЕОИ – посебно безбједност и повјерљивост података. Консултације ће трајати до 18. марта 2022.године“, указано је у саопштењу.
Наводи се да Федерални савјет планира да поднесе парламенту акт о увођењу АЕОИ са овим партнерским државама на јесен или зиму 2022. године.
Подсјетимо, питање рачуна црногорских држављана у Швјацраској, и уопште тајности пословања у тој земљи, годинама је у фокусу овдашње јавности. Тако је 2015.године Међународна мрежа новинара открила да је супруга бившег потпредсједника ДПС Светозара Маровића имала 3,8 милиона долара током 2006. и 2007. године на рачуну у Швајцарској, а да то он није тада пријавио у свом имовинском картону.
Недавно је Специјално државно тужилаштво (СДТ) Црне Горе упутило замолнице правосудним органима Швајцарске и Велике Британије за податке који ће помоћи истрази о наводној умијешаности црногорског предсједника Мила Ђукановића и његовог сина Блажа у случају “Пандора папири”.
Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) објавио је да у швајцарској ХСБЦ банци тајни рачун има и Палестинац Мохамед Рашид, који је имао инвестиције у Црној Гори и једно вријеме заједничку фирму са актуелним шефом црногорске државе.
Портал РТЦГ