ПРИЈАВЕ У ПОСЉЕДЊЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
Да ли ће Ђукановић одговарати: Под лупом тероризам, прање новца, мито…
Од 18 кривичних пријава поднијетих од 2017. године против Ђукановића, специјални тужиоци кривицу предсједника траже у четири предмета
Ђукановић, Фото: Саво Прелевић
Специјално државно тужилаштво (СДТ) још није утврдило да ли ће предсједник државе Мило Ђукановић одговарати за стварање криминалне организације, прање новца, злоупотребу службеног положаја, примање мита, јавно позивање на извршење терористичких дјела, изазивање националне, расне и вјерске мржње и позивање на насилну промјену уставног уређења.
Управо за та кривична дјела Ђукановић је пријављен у посљедње четири године, и то су четири предмета која су још у фази извиђаја.
Од осталих 14 пријава, двије су прослијеђене другим надлежним тужилаштвима, а у 12 специјални тужиоци нијесу нашли основ за покретање истраге и евентуално подизање оптужнице.
Пријаву због стварање криминалне организације против Ђукановића је 2017. поднио функционер Покрета за промјене (ПзП) Бранко Радуловић.
Осим против Ђукановића, Радуловић је поднио кривичну пријаву против бившег премијера Душка Марковића, бивших министара – Драгице Секулић, Владимира Каварића и Дарка Радуновића, али и функционера Миомира М. Мугоше, Веселина Грбовића, Дарка Коњевића, Ивана Бошковића и бизнисмена Веселина Пејовића, због основане сумње да су починили више кривичних дјела у вези са експлоатацијом и извозом црвених боксита.
Саопштио је да је у пријави навео бројне доказе о противзаконитом и криминалном дјеловању, као што су кривична дјела против имовине, платног промета, животне средине, злоупотреба службеног положаја, прање новца, стварање криминалне организације…
Након што је Радуловић пријаву поднио Врховном државном тужилаштву, они су је прослиједили СДТ-у, а предмет је задужила специјална тужитељка Лидија Митровић.
Те године СДТ је добило и одбацило пријаву против Ђукановића Синдикалне организације АД “Порт оф Адриа” из Бара, која га је теретила за злоупотребу службеног положаја и несавјесан рад у служби.
Одбачене су и двије кривичне пријаве које је 2018. године против Ђукановића поднио Василије Миличковић – за несавјесан рад у служби и неовлашћено коришћење државне имовине у изборне сврхе.
Кредит и Телеком
Наредне године против Ђукановића поднијето је осам кривичних пријава, а у извиђају су двије од четири које је 2019. против њега поднијела НВО МАНС.
Специјални тужиоци Вељко Рутовић и Саша Чађеновић поступају у предметима у којима МАНС Ђукановића терети за прање новца, злоупотребу службеног положаја и примање мита.
Због прања новца МАНС је тада кривичну пријаву поднио против Ђукановића, предсједника Атлас групе Душка Кнежевића, бизнисмена Душана Бана и Жељка Михаиловића, као и против бившег директора Управе за спречавање прања новца Предрага Митровића, наводећи да основано сумњају да су пријављени на организован начин починили то кривично дјело.
Кривична пријава поднесена је и против компанија “Цапитал Инвест Подгорица” и “Цомсел Лимитед Кипар”.
“Свако од пријављених имао је унапријед одређени задатак и улогу, планирајући дјеловање на дуже вријеме или за неограничени временски период, планирајући и спроводећи дјеловање и у међународним размјерама, користећи у дјеловању привредне и пословне структуре, користећи у дјеловању прање новца и незаконито стечене добити и користећи утицај на политичку, законодавну и извршну власт, путем банкарског и финансијског пословања прикрили начин прибављања износа од 1,5 милиона еура који је послужио као гаранција у виду кеш колатерала за кредит фирме Мила Ђукановића, а знали су да је новац прибављен кривичним дјелом”, пише у пријави.
МАНС је тада подсјетио да је предсједник државе 11. јула 2007. године, као власник фирме Цапитал Инвест Подгорица, са Пиреус банком СА Лондон потписао уговор о кредиту од 1,5 милиона еура, за шта је банка тражила додатну гаранцију у виду кеш колатерала. Ђукановић је гаранцију обезбиједио у договору са Кнежевићем и омогућио је истог дана преко фирме одбјеглог банкара “Цомсел Лимитед” са Кипра.
“Износ од 1,5 милиона еура који је послужио као гаранција Ђукановићу су на рачун фирме Цомстел лимитед пребацила Ђукановићева ‘два пријатеља’ Душан Бан и Жељко Михаиловић. Након добијања кредита од Пиреус банке, 3. августа 2007. године Ђукановић преко своје фирме Цапитал Инвест купује акције Прве банке која је у већинском власништву његовог брата, Аца Ђукановића. Акције су купљене под повољним условима, за цијену од 127 еура по акцији”, пише у пријави.
Да ли је Ђукановић са екипом пријатеља и сарадника прао новац, утврђује тужилац Рутовић.
Другом пријавом, МАНС је те године Ђукановића и њему блиска лица осумњичио због примања мита током приватизације Телекома. Том пријавом, по којој поступа специјални тужилац Чађеновић, обухваћени су и сестра предсједника државе, адвокатица Ана Ђукановић, и више особа умијешаних у приватизацију Телекома Црне Горе 2005.
Све их сумњиче за злоупотребу службеног положаја и примање мита.
Осим Мила и Ане Ђукановић, пријавом су обухваћена НН лица – функционери извршне власти у 2005. години, у периоду приватизацијеТелекома, као и НН лица која су учествовала у закључењу симулованих уговора са фирмама Фиеста, Актива, Сигма и Роли преко којих је наводно исплаћен мито.
Поред тога, кривичном пријавом су обухваћени и Веселин Баровић, Олег Обрадовић, Дамјан Хоста и представник Мађар Телекома Тамаш Морваи.
Кривичном пријавом се терете да су кроз организовање криминалне групе, користећи привредне и пословне структуре ЦГ, преко утицаја на извршну власт обезбиједили да Влада Црне Горе омогући Мађар Телекому да по повољнијим условима купи акције мањинских акционара и тако дође у посјед двије трећине акција Телекома ЦГ, а што је био услов за куповину државног пакета акција компаније.
“Затим су сачињавали лажне – симуловане уговоре преко којих је пријављеном Милу Ђукановићу и другим за сада неидентификованим лицима исплаћен мито у износу од 7,4 милиона еура, које су стекли, држали и користили са знањем у тренутку пријема да новац потиче од кривичног дјела, истовремено лажно приказујући чињенице о природи тог новца који је исплаћен као мито и лажно приказујући да се ради о новцу исплаћеном за извршене услуге”, пише у пријави коју је МАНС поднио 1. марта 2019.
СДТ је одбацило пријаве које су те године против Ђукановића поднијели Алтернатива, која га је сумњичила за стварање криминалне организације и противзаконити утицај, и МАНС који га је у двије пријаве теретио због повреде слободе опредјељења при гласању, фалсификовања службене исправе, прања новца и злоупотребе службеног положаја.
Позивао на насилну промјену власти?
Одбачене су и кривичне пријаве које су поднијели Миличковић – због злоупотребе службеног положаја, Марко Кампе и Момо Јоксимовић због истог кривичног дјела и Душко Кнежевић због стварања криминалне организације, злоупотребе службеног положаја и противзаконитог утицаја.
Прошле године Ђукановића су пријавили Момо Јоксимовић, МАНС, Андрија Мандић и НВО Не дамо Црну Гору.
Тужиоци Миливоја Катнића одбацили су двије пријаве МАНС-а поднијете због сумње да је прао новац, али и ону којом су га теретили за злоупотребу службеног положаја.
Пријаву коју је Јоксимовић поднио против предсједника Црне Горе због изазивања националне, расне и вјерске мржње, СДТ је прослиједило колегама у Вишем државном тужилаштву, док су Основном државном тужилаштву уступили Мандићеву пријаву којом Ђукановића терети за стварање криминалне организације и злоупотребу службеног положаја.
Специјални тужилац Живко Савовић још није окончао извиђај у предмету формираном по пријави НВО Не дамо Црну Гору, која Ђукановића сумњичи за јавно позивање на извршење терористичких дјела, изазивање националне, расне и вјерске мржње и позивање на насилну промјену уставног уређења.
Ту НВО прошле године основала је група професора, а извршни директор кратко је био актуелни премијер Здравко Кривокапић, а потом министарка Весна Братић.
Vijesti